Горловка, 7. август 2014. г.
На дан празновања Почајевске иконе Мајке Божије Архиепископ горловски и славјански Митрофан служио је Свету Литургију у доњем храму Новомученика и исповедника Руских Богојављенске саборне цркве. Владици је саслуживало преко двадесет свештеника из Горловке и околних насељених места, саопштава епархијски сајт.
Сабранима се беседом на причастену обратио архијерејски намесник Богојављенског округа Горловке протојереј Сергије Књигницки, који је испричао причу о поштовању Почајевске иконе Мајке Божије у Русији, као између осталог и у Донбасу, и позвао их да јој се моле и помажу једни другима.
„Ми смо захвални Богу због тога што смо се окупили у храму Божијем у ово, за наш град, тешко време. Године 1625. Мајка Божија је избавила Почајевску обитељ од татарске најезде, и зато се данас ми молимо њој, да нас Она избави од рата, и да имамо благословени мир, како бисмо живели хришћански, испуњавали заповести Божије и припремали своју душу за Вечност“ — истакао је он.
По завршетку богослужења архиепископ Митрофан се свештенству и парохијанима обратио пастирским словом, у којем је поделио запажања о томе како су се људи у Горловки за последње две недеље променили: једни су почели да откривају духовни живот и да се труде да помажу ближњима, а други су се још више озлоједили.
„Сви они који су уз помоћ зла и насиља покушавали да реше своје проблеме, нису ништа постигли. Немогуће је земљу објединити уз помоћ топова и митраљеза. Немогуће је уз помоћ аутоматских пушака доказивати ко је у праву, а ко није. Не може се нечијим убиством показивати како ја могу боље од неког другог разликовати добро и зло.
Каква је корист у томе што је Каин, који је био јачи, убио Авеља? Шта је он тиме добио? Где су сви они људи који су уз помоћ силе покушали да се утврде у овом универзуму? Никог од њих нема. А Христос је рекао Петру: „Стави мач свој у корице“ — и Његова Црква и данас постоји, упркос свим покушајима да је униште. И вероватно сви ми управо зато, прибегавајући покрову Мајке Божије, постајемо свесни колико је важно за нас да не идемо путем који нам нуде ова или она страна, већ путем јеванђељским на који нас позива Господ.
А шта данас значи ићи јеванђељским путем? То значи, на првом месту, да научимо признавати истину, ма каква она била, и трудити се по тој истини да живимо. На другом месту — не издавати своју савест. И на трећем — имати увек на уму да су људи који те окружују твоји ближњи, о којима ти мораш да се бринеш. Имати на уму да је зло немогуће злом победити. И, наравно, молити се“ — рекао је он.
Са руског Наташа Јефтић
