Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије и умировљени владика Атанасије служили су данас у храму у изградњи у Пребиловцима Свету архијерејску литургију у славу Светих пребиловачких новомученика који су канонизовани на овогодишњем Светом архијерејском Сабору СПЦ.
Пребиловци, Фото: СРНА
"Васкрсење овог храма и пребиловачких мученика у светиње доказ су да ово мјесто никад неће умријети, јер му и само име каже да пребива и пребиваће вјечно ако се повеже с Богом, па смо с тога овдје и изградили храм Васкрсења Христовог", рекао је владика Григорије у бесједи након литургије.
Литургијом је молитвено обиљежено и 73 године од страдања више од 4.000 Срба у Доњој Херцеговини од усташа у Другом свјетском рату, а само у Пребиловцима 6. августа 1941. убијено је 826 мјештана махом дјеце и жена, који су бачени у Шурманачку јаму код Међугорја.
Храм у Пребиловцима гради се на мјесту некадашње спомен-костурнице у коју су 1991. биле сахрањене кости жртава страдалих у Доњој Херцеговини у Другом свјетском рату, а сакупљене из околних јама. Костурницу је 1992. минирала хрватска војска, а кости су уништене.
У Пребиловцима је по повратку Срба један број костију поново сакупљен и биће положен у новосаграђеном храму.
Владика Григорије је рекао да Пребиловци имају ширу димензију за цијели српски народ, а не само за Херцеовину.
"Пребиловци су једно од најстрашнијих мјеста поред Јасеновца, Доње Градине и страдања народа на Козари, Крајини и у Јадовну. У Пребиловцима су биле сахрањене кости из околних јама, а онда су 1992. поново убијени. То је показало да зло није умрло, већ да су га људи гајили, али зло никад неће живјети до краја", навео је владика.
Најавио је да ће црква у Пребиловцима бити завршена до јесени када ће бити и освештана или најкасније на прољеће.
"Вјерујем да ће ово бити саборна црква ове парохије /чапљинске/ која има око 120 домова, а прије је овдје живјело хиљаде људи. У овој костурници биле су кости 4.000 српских жртава. Моја је вјера таква да ће нас опет овдје бити толико, чак и више и да ћемо живјети око овог храма као што живимо око храма у Житомислићу, у Бијелом Пољу, у Мостару", истакао је владика Гргорије.
Он је додао да не воли да Срби у долини Неретве буду називани повратницима.
"Ми смо прогнани из своје земље и у своју земљу треба да се вратимо. Тако је било и са Јеврејима који су се у своју земљу враћали након хиљада година. Ни ми нисмо пуно у заостатку за јеврејским народом ни по вјери ни по страдању. Повратак је нешто необично важно и нешто што је питање нашег идентитета", нагласио је епископ захумско-херцеговачки.
Он је рекао да не постоји јаснији идентитет него што је то код Срба из Тасовчића, Пребиловаца, Клепаца, Житомислића, Мостара.
"Цијела Херцеговина дише таквим духом. То би требало да виде у Београду и Бањалуци. Хвала Богу, ми имамо таквог човјека као што је предсједник Републике Српске који има тај осјећај, јер је и сам дијете из краја страдања Козаре. Када сам му објашњавао шта су Пребиловци није требало много. Онда су нам људи помогли и помажу да изградимо овај храм", рекао је владика Григорије.
Министар просвјете и културе Мутабџија био је у Пребиловцима у име Владе Српске која, према његовим ријечима, настоји да чува историју и културну баштину српског народа на достојанствен начин.
"Прошле године смо овдје били и били су само темељи. Данас видимо храм. Дубоко вјерујем да ће наш народ смоћи снаге да доврши овај храм. То је знак да Срби Херцеговине имају своје духовно уточиште и вјеру и наду у боље сутра", рекао је Мутабџија.
Он је додао да ће бити нађен начин да се помогне и Пребиловцима. Када је ријеч о донацијама за Пребиловце, највећа је она Елекектропривреде РС која је издвојила 150.000 КМ за изградњу храма.
Изградња цркве у Пребиловцима веома је значајна за мјештане. У овом селу данас живи око шездесет домаћинстава.
Бојан Екмечић из Пребиловаца каже да су Пребиловци херцеговачка голгота и херцеговачки Јерусалим.
"Пребиловци су преживјели велико страдање, а онда се 1991. опет десио злочин над злочинима кад су уништене кости. Овај храм је рађен по узору на цркву Христова гроба у Јерусалиму и надам се да ће постати херцеговачки Јерусалим", каже Екмечић.
Он је додао да је у Пребиловцима данас тешко, али да се живот у ово село ипак враћа.
