Москва, 15. август 2014. године
Поглавар Руске Православне Цркве је такође апеловао на то да се подигне глас у заштиту православних хришћана на истоку Украјине, који у ситуацији све већег насиља од стране грко-католика и расколника свакодневно живе у страху за себе и за своје ближње.
Између осталог, у посланици Његовој Светости Патријарху Константинопољском Вартоломеју се каже:
Ваша Светости, вољени Сабрате и Саслужитељу у Господу!
Искрено Вас поздрављам желећи Вам мир, благодатно јачање телесне снаге и изобилну помоћ Божију у Вашем служењу на дужности поглавара.
Да Вам се обратим овим писмом подстичу ме осећање дубоког бола и крајња забринутост због стања пастве наше Цркве у источној Украјини, где се већ неколико месеци непрекидно води братоубилачки грађански рат.
Још прошле јесени, на почетку ове политичке кризе у Украјини, представници Грко-католичке цркве и расколничких заједница који су говорили на кијевском Мајдану, отворено су проповедали мржњу према Православној Цркви, позивали су на освајање православних светиња и искорењивање Православља на територији Украјине. Одмах после почетка борбених дејстава унијати и расколници су, добивши оружје у руке, изговарајући се да учествују у антитерористичкој операцији, отворено почели да врше агресију према клиру канонске Украјинске Православне Цркве на истоку земље.
Истовремено, Украјинска Православна Црква, за разлику од грко-католика и шизматика, остаје по страни од било какве политичке ангажованости. Она и даље духовно руководи својом многобројном паством која се састоји од људи који су се нашли с различитих страна сукоба, покушава да их помири и неуморно позива на дијалог.
У току последњих недеља од архијереја који се налазе на лицу места добијамо вести које сведоче о малтретирању клира канонске Украјинске Православне Цркве, о његовом циљном прогањању. Ево неколико примера.
17. јула ове године за време служења Свете литургије у храм Васкрсења Господњег у Славјанску упала је група наоружаних лица на челу с грко-католичким војним капеланом, која је почела да прети старешини храма протојереју Виталију Весјолом. Представник Украјинске Грко-католичке цркве је изјавио да у Украјини нема места за Московску патријаршију и пожалио се на то да председник земље није дозволио унијатима да запоседну Кијево-Печерску лавру.
19. јула увредама и испитивању у лисицама с претњом да ће бити убијен подвргнут је намесник Николајевског округа Горловске епархије протојереј Андреј Чичеринда.
20. јула недалеко од Славјанска, људи наоружани аутоматима, приморали су протојереја Јаблоновског да ископа себи гроб, а протојереју Виктору Стратовичу су истог дана ставили лисице и одвезли су га с врећом на глави у шуму, где су га приморали да клекне и испитивали су га у таквом положају.
30. јула у селу Красноармејско у Доњецкој области, група наоружаних људи је извршила незаконити претрес у кући протојереја Игора Сергијенка, старешине храма Светог благоверног кнеза Александра Невског. Свештеника су вређали и оптуживали да је учествовао у делатности илегалних организација, претили су му мучењима, захтевали да напусти територију Украјине и да преда оснивачка документа храма у којима се садрже права на црквену имовину.
Истог дана у Амвросијевском рејону у Доњецкој области украјински војници су ухапсили протојереја Евгенија Подгорног, којег су обасипајући га погрдним речима и псовкама, везали и бацивши га на земљу, почели да шутирају и ударају кундаком аутомата, пуцали су изнад његове главе приморавајући га да призна да помаже припадницима народне војске. Доњецког протојереја су приморавали да скине свештенички крст, али кад је он то одбио, скинули су му крст на силу, с врећом на глави су га бацили у јаму претили су да ће убити његовог сина, а кућу су му опљачкали. Свештеник је ослобођен само захваљујући томе што су се умешали парохијани.
Не можемо да не приметимо чињеницу да конфликт у Украјини има недвосмислену верску позадину. Унијати и расколници који су им се придружили покушавају да победе канонско Православље у Украјини док Украјинска Православна Црква у овим тешким условима наставља да стрпљиво и храбро руководи својом верном духовном децом која страдају. Свештеници који служе у местима која су постала арена борбених дејстава у својој огромној већини остају с паством делећи с њом све страхоте грађанског рата. Њихове породице пате од напада, недостатка воде и намирница, гину од пројектила за време артиљеријског гранатирања. Тако је 31. јула, приликом пуцања по стамбеним кварталима у Луганску, погођен протојереј Владимир Кресљански, који је убрзо преминуо од задобијених рана. Погинули свештеник је имао супругу и петоро деце.
Источна Украјина, богата земља у којој живе милиони вредних православних хришћана, данас се претвара у спаљено поље. У бомбардовању је срушена резиденција митрополита Доњецког и Мариуопљског Илариона. Артиљеријски пројектил је оштетио Горловску епархијску управу. Од Иверског женског манастира у Доњецкој епархији су остале само рушевине, јер је изгорео за време борбених дејстава. Али канонска Украјинска Православна Црква, Црква-мученица, без обзира на ове изузетно тешке услове, и даље остаје са својом паством, чинећи све што је у њеној моћи како би помогла људима који доживљавају најстрашнија времена у новијој историји Украјине. У ватри грађанских сукоба на стотине хиљада људи је изгубило кров над главом, поставши избеглице. Многи од њих, спасавајући се од ужаса рата, уточиште налазе у храмовима и манастирима, између осталог, у Успенској Светогорској лаври која је тренутно препуна избеглица. У Доњецку, Горловки и Луганску мирни житељи у нади да ће се спасити од бомбардовања и пуцњаве, остају да преноће у храму, добијају кров и бесплатну храну. Помоћ избеглицама и мирном становништву активно пружају и други манастири, парохије и епархије Украјинске Православне Цркве.
Московска патријаршија у целини користи све могућности за пружање хуманитарне помоћи мирном становништву у крајевима у којима се одвијају борбена дејства. У храмовима Руске Православне Цркве свакодневно се узноси посебна молитва за мир и превладавање међусобних борби у Украјини. Црква се брине о многим хиљадама избеглица из источне Украјине, које се налазе у камповима и које су одатле пребачене у специјално припремљене просторије у различитим областима Русије. Помоћ се пружа свима, без обзира на националност и вероисповест. Међу онима који траже уточиште у Русији су и многобојна војна лица из украјинске армије која не желе да пуцају у свој народ.
У овим данима, тешким за сву Руску Православну Цркву, а посебно за њену верну духовну децу у Украјини, молим за молитве Вашу Светост, преосвећене архипастире, пастире, монахе и сву верну духовну децу Свете Константинопољске Цркве, за мир у украјинској земљи, за престанак крвопролића и за нашу браћу у Господу која страдају, посебно за архипастире и пастире који у изузетно тешким условима грађанских сукоба и даље храбро врше своју дужност, обављају црквену службу и бране Свето Православље.
Молим Вас, Ваша Светости, да учините све што је у Вашој моћи како бисте подигли свој глас у заштиту православних хришћана на истоку Украјине, који у ситуацији све већег насиља од стране грко-католика и расколника свакодневно живе у страху за себе и за своје ближње плашећи се да ће православци, уколико прогонитељи освоје власт, бити приморани да се одрекну своје вере или ће бити подвргнути суровој дискриминацији.
С братском љубављу у Господу,
+КИРИЛ, ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦЕЛЕ РУСИЈЕ
