Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије и црквено-народним сабрањем, молитвено и свечано на Жабљаку прослављен празник Преображења Господњег, слава жабљачког Саборног храма.
Свету Архијерејску Литургију у храму Преображења Господа и Спаса нашег Исуса Хруста служио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са бројним свештенством и свештеномонаштвом Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке.
Молитвеном сабрању је присуствовало вјерни народ жабљачког краја и других мјеста Црне Горе, Србије, као и бројни туристи који ових дана бораве на Жабљаку, те бројно монаштво из манастира Епархије будимљанско-никшићке: Жупе Никшићке, Подмалинског и Добриловине. Литургију је појањем пратио хор Преподобног Козме Етолског при храму Васкрсења Христовог у Подгорици.
Након празничног богослужења и причешћа вјерног народа
кроз Жабљак је прошла традиционална Преображењска литија.
Свечану свенародну Литију предводио је Његово
Преосвештенство владика Јоаникије са свештенством и
монаштвом, а у свештеном ходу кроз град учествовао је
велики број вјерног народа.
На централном тргу прочитано је Свето Јеванђеље које је
читао Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки. Током
литијског хода пјеване су побожне пјесме, поводом великог
и дивног празника Цркве Божије.
По повратку у Саборни храм Преображења Господњег Владика Јоаникије је пререзао славски колач и освештао грожђе. Он је вјерном народу честитао празник пригодном бесједом, говорећи о значају Преображења Христовог за свеукупни род људски и за спасење човјечанства.
"Преображење је, драга браћо и сестре, празник Божје свјетлости, оне свјетлости која је засијала из Христовог лица, из Христових хаљина на Таворској Гори када се Господ молио са својим љубљеним ученицима Петром, Јаковом и Јованом. Они су свједоци преображења Господњег, када су видјели ту чудесну свјетлост и лице Христово, које сија Божјом свјетлошћу, нествореном, вјечном. Та свјетлост разликује се од ове сунчане свјетлости која је само симбол вјечне Божје, нестворене свјетлости и ова свјетлост сунчана такође је драгоцјена, али она нас грије само споља, а Божја свјетлост она прониче у наше срце, наше мисли, наша осјећања, просвјетљује цијело наше биће, она нас грије изнутра. Такав је њена природа, таква је њена моћ и њено дејство“.
"Значај овог догађаја није привремен него вјечан. Оно што су видјели апостоли на Гори Таворској, а Дурмитор је данас нови Тавор, он се поистовјећује са овим празником, са Гором Таворском; то је оно што је Црква наслиједила од тог чудесног догађаја па све до дана данашњег. То је њено велико наслеђе, а тај догађај нам свједочи да је и наша вјера, вјера у Христа Господа, у Његово оваплоћење, у Његову искупитељну жртву, крст и смрт и у васкрсење Његово и остала чудесна дјела, вјера свијетла и да сви они који иду за Христом, иду путем свјетлости, као што је и Сам рекао: „Ко ходи за мном неће ходити по тами, него ће имати свјетлост живота“.
"То свједоче свети Божји људи кроз сва времена и сви хришћани, јер нијесу свети само они које је Бог пројавио, они су само поједини које је Бог истакао као примјер, а колико је светих то остаје у тајни Божјег свезнања и тајни Божјег промисла. Сви хришћани који иду за Христом освећују се и, ако живе у вјери, ако се труде да живе светим животом, њихове савјести су свијетле, њихове мисли су свијетле, њихова дјела су свијетла, њихови путеви су свијетли“, нагласио је у својој бесједи Његово Преосвештенство.
Он је захвалио домаћину овогодишњег славља г.дину Драгану Шљиванчанину на труду и љубави са којим је угостио све сабране у Парохијском дому на Жабљаку.
"Данас ми овдје сабрани, драга браћо и сестре, чинимо дивни Божји сабор коме је глава преображени Господ и Спаситељ наш Исус Христос, Који нас обасјава Својом свјетлошћу и Својом милошћу. Нека Господ награди нашег драгог домаћина, који је, по ко зна који пут, домаћин славе на Жабљаку, г.-дина Драгана Шљиванчанина са породицом, који је примио ту дужност да нас, послије свете службе, послије гошћења за трпезом Господњом, угости за трпезом љубави у Парохијском дому на Жабљаку“.
"Надамо се да ће доћи вријеме када ће се Преображењски сабор сабирати у новом Саборном храму на Жабљаку, а не у овој малој гробљанској цркви. Она има свој значај и своју вриједност, јер свједочи континуитет наше свете вјере, саграђена у спомен и за покој душа јунака који су жртвовали себе за вјеру и отачаство прије 150 и више година у чувеној и славној бици на Шаранцима. Ова црква свједочи да је Бог тада излио милост на наше претке и на наш народ и дао му слободу, а да бисмо ту слободу уживали, да не би било тјескобе, да бисмо показали љепоту овог града и овог народа, треба да тражимо од општинских власти, а надамо се да ћемо за то имати разумијевања, мјесто за Саборни храм како би Преображењски сабор и сви други сабори у току године били лијепи и величанствени и да бисмо могли да дочекамо госте не само кад је овако лијеп дан, као што је данас, већ и кад су оне хладне и студене зиме на Жабљаку, а тих дана је много више“.
"Лијепо је што смо се данас сабрали са разних страна, али треба да учинимо да народ има мјеста да се увијек овдје сабира, ако Бог да то ће тако и бити, прије или касније. Овај народ се за то писмено изјаснио, изразио је спремност да, не тражећи ничије помоћи, осим да се одреди мјесто за храм, учествује у подизању Саборног храма на Жабљаку. Полако, па ће Бог дати, а и људи ће помоћи“, казао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Окупљене је поздравио и овогодишњи домаћин славе Драган Милованов Шљиванчанин, који је заблагодарио Владици Јоаникију, надлежном пароху јереју Миловоју Јововићу и вјерном народу што су се сви заједно сабрали да славе име Божје и Његово свето преображење. За следећу годину јавио се Тодор Крстајић, који ће заједно са својим оцем г.дином Славком Крстајићем бити домаћини славља.
Испред Парохијског дома приређена је трпеза љубави, гдје је одржан пригодан културно-умјетнички програм. Учествовали су полазници школе вјеронауке при храму Преображења Господњег на Жабљаку, гуслар Саво Вулић са Жабљака, хор Светог Козме Етолског из Подгорице.
