Сестринство манастира и народ Грачанице и околине са радошћу дочекује велики дан - Успење Пресвете Богородице, манастирску славу. Косовци су од давнина сачували посебан израз за славу, тако да и данас говоре „Славимо Светога...“, са нагласком на други слог.
За Госпођиндан је много народа стизало издалека коњским колима, по неколико дана раније, како би се утврдили у посту и молитви и у рано јутро на празник причестили. Порта је била пуна жена и деце. Јањвци су продавали пластичне играчке, огледалца и ситан накит који су сами правили. Јабуке преливене црвеним шећером и шећерни штапићи црвено-белих пругица били су омиљена посластица деце. Сећају се тога још увек они који су у послератним годинама одолевали комунизму и чували веру. Памте и старе монахиње да су тада уз сувенире које су саме израђивале, продавале и парадајз из своје баште.
Сада нема гостију који ноћ дочекују под ведрим небом, али има гостију са свих страна. Редовне су гошће из Београда и Обреновца које су увек на послушању у чишћењу и уређивању цркве. Плаштаница Успења је дар из Русије. Гошће су и две младе Рускиње, Људмила из Београда и Александра из Москве. Има верника из гњиланског краја, али сигле су и бакице, повратнице у село Новаке код Призрена. Мало их је, кажу, иако има много више саграђених кућа него што има повратника. Али, тешко се живи, па не осуђују младе што се не враћају у завичај.
Грачанчани овај дан славе и у својим кућама, тако да многи имају госте издалека.
Млади уметници
Посебни гости који су у манастиру радно провели готово два месеца су млади уметници из Београда. Они раде на конзервацији и презентацији фресака у манастиру Грачаница, спољне припрате. Министарство културе и информација финансира овај пројекат који обухвата рад на сто двадесет метара квадратних. Проблематика је различитог степена: од одвојених делова фрескомалтера, раслојавања малтера, крупних површинских оштећења, ослабљених делова сликане супстанце и депозитних наноса различитих својстава. Највећи посао је био на уклањању тамног талога од чађи произведеним дуговременим паљењем свећа у припрати, док је најсложенији део посла био инјектирање дубинских оштећења и уклањање окамењених беличастих депозита преко делова сликаног садржаја. Велики део посла урађен је и на преради и доради пломби, тј. попуњавања урађених у ранијим заштитарским радовима. Ослабљени делови сликарства- боје, ојачане су само местимично натапањем. Поред тога, ови млади уметници очистили су око 260 метара квадратних површине где није било живописа.
О свему овоме говори и брине Мирослав Станојловић, сликар, конзерватор, пројектант и вођа радова.
Чланове тима чине дипломирани сликари конзерватори- рестауратори, сви са Академије Српске православне цркве, за уметност и консервацију у Београду. Они су Немања, Гојко, Страхиња, Стефан, Страхиња, Иван, Бранка и Мирјана.
Овогодишњи радови су заправо наставак радова из претходне три године, али су и најопсежнији до сада.
Међутим, поред тога што су време у манастиру проводили радно, ови млади људи су се уздизали и молитвено. Свакога јутра били су редовни на литургији. Често су помагали за певницом. У чишћењу цркве пред славу свесрдно су помагали сестрама. Све теже послове преузимали су на себе. И радосно су прихватили барјаке за литије. Професор Мија је чак и кумавао на крштењу.
Задовољство је потврдио Иван рекавши „поред тога што смо посао урадили професионално, доживели смо и духовне степенице личног узлажења у вери.“
Мирјана је додала “Много је импресија. Први пут сам на Косову и Метохији, у епицентру историјских збивања, на просторима где је владао славни краљ Милутин. Част ми је и што сам са професором у тиму. Велика радост ми је што сам имала удела у уређивању и оживљавању приказа Сахране митрополита грачаничког Дионисија, коју сам знала само теоријски.
Страхиња је додао да је овао њихово искуство било не само конзервација већ и нека врста подвижничког живота.
Своју радост што су боравили на светој српској земљи и радили у великој светињи каква је Грачаница, сликари су изразили тако што су манастиру поклонили икону Пресвете Богородице, рад њихове колегинице са Академије, Сузане.
Професор који је радостан због задовољства својих студената, на крају каже: „Њихова је вера младалачки златна, али после овог искуства- сјајнија“
Дан после Велике Госпојине је братски састанак свих свештеника Рашко-призренске Епархије. Са Владиком Теодосијем, литургији је молитвено присуствовало шездесет епархијских свештенослужитеља.
