Свештенство никшићког намјесништва служило је на празник Успенија Пресвете Богородице, у четвртак 28. августа 2014. у послијеподневним часовима, Акатист Пресветој Богородици на темељима древног храма у Кличеву код Никшића.
Молитву Мајци Божијој, на велики празник наше Цркве Православне, пред знамењем Часног Крста, служили су протојереј Велимир Јововић, јереј Данило Зиројевић и јереј Остоја Кнежевић.
Сабраним вјерницима бесједом се обратио надлежни парох, свештеник Велимир Јововић, честитајући празник и славу старотребјешког храма, који је био посвећен Успењу Мајке Божије, а који је остао у рушевинама прије три стотине година, усљед турске разуре Требјесе.
"Помолисмо се, драга браћо и сестре, Господу Богу на овом светом и утемељном мјесту, на овај свети и узвишени дан кад прослављамо Успење Мајке Божије. Прочитасмо лијепе молитве, овај Акатист, пјесмослов Мајци Божијој и бројне ријечи којима су богомудри људи узвеличали мајку Божју. А једна реченица каже: Када видимо да се Син Божји оваплоћава, да се отјеловљује у утробу Мајке Божје, када Он Бог силази са неба на земљу, а то ради и чини ради нас, онда и ми учинимо оно ради чега је Он дошао, пренимо се из сна животног свакидишњег, пренимо се и окренимо Небу, окренимо се наднебесјима, Господу Богу, јер Он је наш Створитељ, Он је Извор живота нашег, Он нам је дао све што имамо и користимо овдје на земљи, зато, увијек, да наша душа и наше срце благодари Њему и велича Га, Њега и Мајку Његову достојну, Која Га је носила у тијелу свом. Често то говоримо, а не треба само да говоримо, него треба да усвојимо и тако да живимо“.
"Сви смо ми позвани, браћо и сестере, да будемо Богородица и Богомајка. То знамо добро ми који долазимо редовно у цркву и причешћујемо се Тијелом и Крвљу Његовом, под видом хљеба и винам, да, уствари, Сам живи Бог се настањује у срце и душу нашу и постајемо једно са Богом“, казао је о. Велимир.
Он је, преносећи благослов Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, искористио прилику да сабрани вјерни народ упозна са информацијом да ће ускоро почети радови на откопљавању темеља и обнови старотребјешке цркве Успенија Пресвете Богородице, подигнуте у 16.вијеку, коју су Турци порушили 1711. године. Крсно знамење на овом светом мјесту потомци старих Требјешана поставили су 2011. назначујући жељу за обновом древне задужбине.
"На овом светом мјесту, радосне су душе и срца наша, радосна је увијек душа и срце наше кад се Богу молимо, али посебно је радосно овдје на овом разореном светилишту које, ево, 300 и више година чека да се окренемо на њега, да почнемо да га обнављамо и, хвала Богу, дошло је и то вријеме. Прије мјесец дана, захваљујући Господу Богу и добрим, честитим људима који знају шта значи храм обнављати, добили смо све неопходне дозволе од државних органа како бисмо почели ископавање темеља овог храма, што је први предуслов. Обезбједили смо и адекватне стручњаке археологе, који ће све то одрадити како треба, али потребно је да и сви ми пружимо руку помоћи“.
"Наша драги брат Бошко Вујачић, чувени гуслар, који је свих ових година био са нама овдје, обезбедио је дио новчаних средстава, али неће то бити довољно. Оно што нам је сада много битно је да ће нам бити потребна помоћ људи одавде, из ове парохије, из цијелог Никшића, који ће бити спремни да се одазову, да се радом укључе овдје, на овом светом мјесту за неких 20 или мјесец дана кад се почне, углавном, да дамо руку помоћи. Бог је моћан, Он има Своју Цркву и без нас, али црква је за нас, а ако је за нас онда укључимо се“.
"Нека нам свима буде на здравље, на спасење, на радост, на поуку, на честити побожни живот ово окупљање. Сад смо на овим обронцима и не видимо темеље, догодине, ако Бог да, да се окупимо да служимо и свету Литургију на Госпођиндан, по први пут. Вапије ова светиња за тим, даће Бог велики, да направимо сабор, да почне обнове и градња цркве. Мала је ова црква, али јесте велика у духовном смислу, говорим о грађевини, па ће дати Бог да се брзо обнови“, поручио је на крају обраћања јереј Велимир Јововић.
Након одслуженог молебана пригодан програм извели су чланови КУД "Растко“ из истоимене школе вјеронауке, која дјелује при храму Светог Јована Крститеља у Страшевини.
