Подстакнути и веома изненађени најавом да ће се манастирски храм древне Светоархангелске обитељи, у народу зване „Ваљевска Грачаница“, конзервирати, осећамо архипастирску потребу и одговорност да се поново огласимо и упутимо ово саопштење јавности поводом ове изузетно болне теме у животу Ваљевске епархије и целокупне Српске Православне Цркве. Наиме, руководство Јавног предузећа „Стубо-Ровни“ предложило је да се, услед опасности од уништавања изградњом хидроакумулације на реци Јабланици, манастирска црква Грачаница „заштити“ конзервацијом. Тај поступак подразумева да се свод цркве после скидања крова ојача израдом армирано-бетонске љуске, да се изврши насип или засип храма зрном туцаника, да се зидови храма одвоје од насипа или обавију геотекстилом, да се тако обложи под као и унутрашња и спољна страна зидова. Такав начин „чувања“ светиње за нека будућа времена, када брана више не буде у функцији, неприкладан је и, као епархијски Архијереј, никада тако нешто нећемо прихватити! Јер то би била својеврсна сахрана ове средњовековне богомоље и споменика културе. Храм манастира Грачанице је дом Божји у коме су вековима наши преци молитве узносили, крштавали се, венчавали и у живот вечни испраћали своје покојнике. У молитвама Господу које Архијереј узноси у чину освећења храма стоји „Царство је Твоје царство свих векова и владавина Твоја на сва колена... Ти си благоизволео да се овај храм сазида у име Светога (име светитеља коме је посвећен), а у славу Твоју и јединороднога Сина Твога и свесветога Твог Духа“ (Велики требник). Дакле, како вековно светотајинско Предање сведочи, Тројични Бог бди над нама и у часима молитвених сабрања и богоугодног делања своју благодат излива на нас и оне које у молитвама помињемо. Храм Светог Архангела Михаила зидан је у славу Господа Христа, уз молитвено заступништво „војводе небеске војске“, а за све оне који ће се под његовим сводовима на богослужењима сабирати. Имајући све ово у виду, не бисмо смели да га скрнавимо било каквом “конзервацијом” - затрпавањем. Оваквој нечијој чудној одлуци апсолутно се противимо и надамо се да се, уз Божју помоћ, ова одлука никада неће спровести у дело. Говоримо ово, вођени искључиво пастирском бригом и љубављу како за оне које тај чин збуњује и саблажњава, тако и за оне који понесени тежњом ка овоземаљским добрима могу сагрешити „подизањем руке на светињу“.
Према информацијама које смо добили од доскорашњег в. д. директора Завода за заштиту споменика културе г. Немање Радојчића, овакве конзервације на просторима Србије нису забележене. Пре четири године, Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије Радовић, поводом опасности од потапања која је претила манастиру Морача због планиране изградње хидроцентрале у непосредној близини немањићке Лавре, подсетио је на речи Светог Владике Николаја изговорене у предратно време као контрааргумент за потапање манастира Преображења у Овчарско-кабларској клисури, такође због подизања хидроелектрана. „Лењирска мудрост уништава светиње и не може бити срећна и благословена економија државе која на њој почива“, расуђивао је новопросијавши Српски Златоуст пре више од седам деценија.
Овом приликом подсећамо да је ЈП „Ровни“ 11. марта 2014. године, без консултације са Епархијом ваљевском и сагласности Завода за заштиту споменика културе Ваљево, извршило дислокацију петнаестак споменика облика орнаментисаних стећка са двоводним кровом, лежећих монолитних плоча, као и усадника са и без натписа, са некрополе у непосредној близини Храма Св. Архангела Михала надомак новоизграђене цркве на Бакића брду, у селу Брезовице. Према сазнањима која смо добили од г. Немање Радојчића, овај поступак ЈП „Ровни“ је кршење Закона о културним добрима, будући да је предузеће било у обавези, према решењу Републичког завода за заштиту споменика културе, да за премештање споменика прибави сагласност од надлежне установе у Ваљеву. Сагласност ваљевског Завода није добијена, нити су његови стручњаци присуствовали радовима. Услед нестручног премештања, неки од споменика знатно су оштећени. Епархија ваљевска изражава негодовање због овог самовољног поступка инвеститора, на коме је донекле утемељена и забринутост верног народа да би се у сличном маниру (тајности) и конзервација храма могла извршити.
Такође, од памтивека духовно и телесно здравље људи представљало је бригу Цркве Божје. Господ наш Исус Христос, казује нам Свето Јеванђеље, проповедима и делањем исцељивао је „целог човека“ (Јов. 7, 23). Стога, као надлежни Архијереј, дужни смо да поново упозоримо на могуће штетне утицаје на животну средину, микроклиматске и друге еколошке промене које узрокује акумулација „Стубо-Ровни. Истраживања геолога и хидролога утврдила су везе воде из акумулације „Ровни“ са подземним водама „Лелићког карста“. Њихово мешање покварило би квалитет воде природних извора Пакље и Градац, захваљујући којима становништво ваљевског краја има најздравију пијаћу воду у Србији. С тим у вези, упућујемо још један у низу апела да ниво бране коначно остане на коти 333 мнв, која се налази испод цркве Грачанице. Божјим промислом, кота 333 мнв истовремено представља и одбрамбену границу изнад које започиње порозни и кречњачки терен, кроз који би отицање воде из језера угрозило природне изворе. Такође, виђење је стручњака, висина бране на коти од 333 мнв може да заустави воду приликом великих киша, односно спречи поплављивање града. Сувишно је говорити колико би то овдашњем становништву било драгоцено, имајући у виду страховите последице мајских поплава. Још једном, као Епископ богоспасаване Епархије ваљевске, апелујемо, заједно са свештенством, монаштвом и верним народом, да се сачува од скрнављења и разарања ова велика светиња и културни споменик немањичке Србије.
Делећи бригу верног народа за судбину манастирског храма Ваљевске Грачанице, као и здравље људи у богомчуваној Епархији ваљевској, усрдно се молимо Господу за све поборнике и противнике изградње бране да се, зарад општег добра, сложе и изнађу договор. Да богомољу грачаничку и светињу здравља сачувамо, не изневеривши завете предака и у аманет потомцима остављајући одговорност према свему што нам је Господ, као иконама Својим, подарио.
„Тврђаво оних који се у Тебе надају, утврди Господе Цркву, коју си стекао часном Крвљу својом“ (Песма 3 – Велики Требник).
Епископ ваљевски Милутин
