Mитрополија црногорско-приморска оцијенила скандалозном тужбу тзв. ЦПЦ против Министарства одрживог развоја којом тражи рушење цркве на Румији
Протојереј-ставрофор и координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске (МЦП) Велибор Џомић оцијенио је скандалозним захтјев организације која се представља као „Црногорска православна црква“ која, како каже, мимо сваке правне логике тражи рушење цркве Свете Тројице на Румији.
У Управном суду јуче је одржано рочиште по тужби тзв. ЦПЦ против Министарства одрживог развоја и туризма због „ћутања администрације“ на њихов захтјев којим су тражили извршење рјешења Републичке инспекције за грађевинарство донијето 2005. године, којим је наложено уклањање цркве на Румији.
Џомић је након расправе у Управном суду казао да је суђење показало да њему, као ни заступнику тзв. ЦПЦ Стеву Вучинићу није јасно какав правни акт та организација тражи да се донесе.
Једино је јасно да њих покреће мржња према Цркви и Богу када траже рушење храма на Румији. Жалосно је што им у томе помаже судија Чедомир Богићевић. Овдје посебно указујем на више него скандалозно учешће судије Богићевића у једном поступку гдје је одлучивано по поднеску тзв. ЦПЦ, а добро је познато да је овај судија Врховног суда, који је у том поступку био члан вијећа, у јавности препознати активиста те организације. У најмању руку он је морао да буде изузет, или да сам тражи изузеће, али умјесто тога из списа предмета се показује да и те како имао удјела у стварању једног тумачења својства странке у поступку које није виђено у правној науци. Ми ћемо ових дана о томе обавијестити и предсједницу Врховног суда Весну Меденицу, Судски савјет и међународне факторе који прате рад судова у Црној Гори. На овакав начин покушава се нешто што никада није учињено у Црној Гори и надам се да ће се томе стати на пут – поручио је у изјави за „Дан” Џомић.
Тзв. ЦПЦ тужила је Министарство одрживог развоја због „ћутања администрације“ на њихов захтјев којим су тражили извршење рјешења Инспекције за грађевинарство, а којим је наложено уклањање цркве на Румији. У овој организацији сматрају да имају правни интерес да се ово рјешење изврши преко других лица, а од Суда су затражили да наложе Министарству да у року од 30 дана донесу закључак о дозволи његовог извршења.
У образложењу тужбе се наводи да је тзв. ЦПЦ упутила захтјев министарству 6. фебруара 2013. у којем је наведено да је рјешењем испектора за грађевинарство наложено Митрополији црногорско-приморској да уклони цркву на Румији. Указали су да је од доношења таквог рјешења прошло седам година, а да по њему није поступљено. Потом су, како пише у тужби, 28. маја исте године овом ресору упутили ургенцију због неодлучивању по захтјеву, а како се по њој ни тада није одлучило, поднијели су тужбу Управном суду.
Сматрају да је њиховој организацији изградњом храма Свете Тројице на Румији онемогућено да учествују у традиционалном вјерском обреду који се сваке године на Тројчиндан одржава на овој планини.
Традиција је прекинута грађењем објекта на мјесту гдје је стајао крст сматрају у тзв. ЦПЦ, чији је представник Мираш Дедеић.
Џомић је указао да су као пуномоћници Митрополије, адвокат Југослав Крповић и он, истакли „карикатуралне захтјеве и класичну злоупотребу права која је вршена током претходних годину и по дана, када је у једној правној ствари Митрополије вођен поступак за рушење цркве на Румији, а да МЦП о томе уопште није била обавијештена до прије неки дан“.
У њиховом одговору на тужбу констатују да су утврдили да министарство Управном суду није доставило комплетне списе предмета.
Поставља се питање смисленог и квалитетног вођења спора уколико суд добија селективне списе из предмета који се тиче нападнутог рјешења, указали су у Митрополији.
У одговору се наводи да је тзв. ЦПЦ у тужби навела да подноси тужбу „због недоношења рјешења”, али да је, како кажу, потом навела да је од Министарства одрживог развоја тражила да донесе „закључак о дозволи извршења”. У захтјеву је, како истичу, тражила да првостепени орган донесе „рјешење о извршењу”.
Наводе да тзв. ЦПЦ у поступку који је у Управном суду вођен 2005. године није имала својство странке, те да стога није ни имала легитимацију да од туженог органа тражи извршење рјешења из поступка у коме није учествовао и зато сматрају да у вези оспораваног решења у овом управном спору не може бити лице из чл. 267 ст.З ЗУП-а.
У одговору на тужбу Управе за инспекцијске послове (УИП) и Инспекције за грађевинарство наведено је да је контролом утврђено да је црква на Румији постављена, а да за то није издата грађевинска дозвола. Они су се позвали и на Уговор о кредиту за Пројекат земљишне администрације и управљања (ЛАМП) потпиеан између Свјетске банке и Владе Црне Горе којим је извршна власт прихватила увођење мораторијума на извршење поступка за рушење објекта који су изграђени до 30. августа 2008. године.
Нијесу учесници „култног чина“
Заступник тзв. ЦПЦ на расправи у Управном суду Стево Вучинић приговорио је одговору Управе за инспекцијске послове (УИП) која је констатовала да је сходно уговору о кредиту са Свјетском банком (СБ) одлучено да се објекти изграђени до 2008. године не могу рушити до доношења урбанистичког плана.
Тај уговор се односи на тврде градње, односно на објекте стамбено-пословне природе. Овдје се не ради о таквом објекту. Он може да се укони с обзиром на врсту материјала од којег је саграђен. Не тражимо рушење објекта, јер то није ни могуће, већ његово уклањање и повраћај култног мјеста камене гомиле на врху Румије, у пређашње стање.
Уговор између СБ и Владе не тиче се култних објеката и споменика културе тврди Вучинић.
Устврдио је и да тзв. ЦПЦ има легитимацију за подношење захтјева за уклањање овог објекта јер су његовим постављањем, како је истакао, онемогућене тзв. ЦПЦ, Исламска заједница Црне Горе и Католичка црква да буду учесници култног чина изношење Владимировог крста, који се сваке године врши на Тројичин дан на Румији. Поручио је да су Џомићеви наводи „злоупотреба права и правних инструмената у циљу вршења криминалних радњи на територији Црне Горе против културне баштине и њене аутентичне духовности“.
Ана Топаловић, Дан, фото: Крсто Пламенац
Храм на Румији руши неистина
Откако је метална црква Свете Тројице поставена на врху планине Румије повише Бара, на Тројичиндан 2005. године, толико трају приче да ли она треба да остане на том месту или не, а са њом и румијска литија. Предање по којем ће на врху Румије „долетети црква са неба на свој прастари темељ“ се остварило пре девет година, уочи Тројичиндана, уз помоћ хеликоптера Војске Србије и Црне Горе. И од тада до данас она је „трн у оку“ безбожника и рушитеља окупљених око анатемисаног Мираша Дедејића, као и албанских екстремиста који су је више пута обијали и скрнавили.
Ових дана је у Управном суду одржано рочиште по тужби тзв. ЦПЦ против Министарства одрживог развоја и туризма због „ћутања администрације“ на њихов захтев којим су тражили извршење решења Републичке инспекције за грађевинарство из 2005. године, којим је наложено уклањање цркве на Румији. Високопреосвећени митрполит црногорско-приморски Амфилохије проклео је онога ко сруши цркву на Румији, поручујући да градња храмова није државно нити питање за министре, већ за поглаваре трију конфесија које постоје у Црној Гори.
Ко сруши тај храм, Бог га срушио, и њега и његово потомство и часни крст му судио!
Барски парох Јован Пламенац каже, за „Новости“, да претње о рушењу храма на Румији, као и лажи које се просипају од његове обнове, није ствар Цркве него Државе.
Проблем станује у Подгорици, а не у Бару. Гнусна је лаж да је обнова цркве Свете Тројице 2005. године учинила да у румијској литији више не учествују муслимани и римокатолици. Пропагатори оптужбе лажу да је обновом Румијске цркве нарушен међуверски склад у Бару.
Отац Јован шаље јасну поруку сејачима мржње: Сву моју дедовину у Бољевићима, у Црмници, која је моме деди Крсту остала од његовог оца, командира црногорске артиљерије и првог цивилног намесника Метохије након њеног ослобођења од Турака (чије су име мени дали), а њему од његовог оца Николе и стрица свештеника и војводе Илије (који није имао деце), преписаћу ономе ко докаже да је у румијској литији било више муслимана, или римокатолика, годину, две, пет, десет пре него је обновљена црква Свете Тројице на Румији, него годину, две, пет, осам након њеног обновљења 2005. године! Црногорске комунистичке власти педесетих година прошлог века забраниле су румијску литију. Претходно су барском свештенику, једином у то време, Павлу Радуновићу (чија је жена Босиљдка ћерка мога прадеде Јована, тетка мога оца Митра) узели црквене печате и црквени грб на њима ножем изрезали у петокраку. И такве му их вратили.
Велиша Кадић, Новости, фото: Крсто Пламенац
