Србија је била и остаје земља пријтељска Русији, а председник Путин ће бити у Београду драги гост. Такав је лајтмотив конференције за штампу коју је у Москви одржао амбасадор Србије Славенко Терзић.
Према речима амбасадора, односи Русије и Србије развијају се све успешније. У њиховој основи је Декларација о стратешком партнерству коју су у мају прошле године потписали преседници Владимир Путин и Томислав Николић.
Амбасадор Терзић је подвукао да Русију и Србију везују два епохална историјска датума: сто година од почетка Првог светског рата и 70-годишњица ослобођења Београда од нацистичких окупатора. И управо на годишњицу ослобођења Београда биће приређена посета председника Путина Србији.
У оквиру посете планирани су састанци руског председника са председником и премијером Србије, у току којих ће бити размотрен низ важних питања политичког и економског карактера, присуство на војној паради у част 70-годишњице ослобођења Београда, низ других манифестација.
Путин је врло поштован државник у читавом свету и он је врло популаран у Србији, - каже Славенко Терзић, - Мислим да ће га читава Србија дочекивати братски и пријатељски, чак не сумњам. Председник Николић ће уручити председнику Путину Орден Републике Србије Првог реда, главни орден земље. Руски лидер ће постати једини човек награђен овим орденом. И мени се чини да ова чињеница довољно говори о нивоу наших односа.
Између осталог, не заборавимо на хуманитарну помоћ коју је Русија пружила Србији у тешким данима поплаве. И то је такође доказ солидарности. Русија је упутила око 80 спасилаца, око сто тона хуманитарне помоћи. У амбасади Србије у РФ сакупили смо око 53 тоне хуманитарне помоћи, 95% је то допринос управо грађана и компанија из Русије. Такође смо сакупили више од пола милиона евра, половину тога су такође дали руски грађани. Помоћ руске државе и обичних људи показала је колико су дубоки корени нашег пријатељства.
У току конференције за штампу такође је било покренуто питање узрока из којих се Србија није придружила санкцијама против Русије. Најоштрије новинарско питање било је формулисано овако: „Како ће поступити Србија ако је ЕУ постави пред дилему: или увођење санкција, или никаквог чланства у ЕУ?“
Србија је једна од малобројних европских земаља које се нису придружиле санкцијама против Русије. Наш председник и премијер стално подвлаче да не можемо на то да се одлучимо: због наших историјских и културних веза, вековног пријатељства, због политичких околности. Лично сматрам да су санкције анахронични политички инструмент. Видите шта се дешава са млеком из Финске, јабукама из Пољске. Зато не знам у чијим интересима су санкције против Русије.
Политичка питања се не решавају санкцијама, треба их решавати дијалогом. Ја то говорим као становник земље која је у пракси видела дејство сакнција. Ми смо чули опрезне изјаве из ЕУ о томе да Србија треба да има у виду да питање увођења санкција ће се узимати у обзир у процесу евроинтеграције наше земље. Подвлачим: у датом тренутку наше руководство јасно и гласно изјављује да се никада нећемо придруживати тим санкцијама. Министар иностраних послова Ивица Дачић је истакао да ако члановима ЕУ Брисел може да компензује губитке, ко ће их компензовати нама?
Сматрам да се Србија никада неће придружити санкцијама. И не мислим да ће се питање „или санкције или ЕУ“ подизати. Очекујемо да се наредних месеци односи између Русије и ЕУ побољшају. А добри односи између Москве и Брисела увек позитивно утичу на позицију Србије, као и малих земаља уопште.
У датом тренутку Русија и Србија су прави савезници на свим нивоима, и то је наш допринос мирном развоју европске цивилизације, чији део су наше државе, подвукао је амбасадор Терзић.
