У дворани „Парк“ у Херцег Новом вечерас је у организацији Митрополије црногорско-приморске одржана духовна академија посвећена осамдесетој годишњици од убиства краља Александра Карађорђевића.
Историчар Предраг Вукић казао је у својој бесједи о краљу мученику да краљ Александар својим укупним животом и дјелом означава историјски период у коме је српски народ остварио свој највећи узлет у новијој историји, али исто тако и период када је почео суноврат и историјски трагизам нашег народа и распеће које траје до наших дана.
„Краљ Александар је једини краљ који је рођен на Цетињу, као што је и Стефан Немања једини светитељ који је рођен у Подгорици“, нагласио је Вукић.
Он је казао да је краљ мученик, као регент Србије и врховни командант српске војске, у Првом свјетском рату прошао Голготу српског народа.
„Он ће прећи Албанију са српском војском и са својим старим оцем легендарним краљем Петром, а у Медови ће се 21. јануара 1916. састати и са краљем Николом, својим дједом. Краљ Никола је ишао на пут без повратка и он се, према једном запису, ту састао са својим унуком. Сандро, ти си тешко болестан, рекао му је краљ Никола, хајде са мном. На то му је Александар одговорио: Не деда, иако сам болестан, ја одступам са мојом војском, па где буде гроб мојој војсци нека буде и мени гроб“, подсјетио је Вукић и додао да за разлику од краља Николе, регент Александар ни у најтежим тренуцима није напустио свој народ, што му је обезбиједило ауторитет и признање у српском народу и у ратном и у поратном периоду.
Вукић је подсјетио да је под командом краља Александра, након пробоја Солунског фронта српска војска за свега четрдесет и шест дана ослободила Србију и да су управо у том периоду учињени одлучујући политички кораци који ће довести до стварања Југославије.
„Њено стварање је српски народ коштало тешких жртава, а то се показало као најтрагичнија заблуда српског интелектуалног ума, ја бих рекао у цјелокупном историјском трајању српскога народа“, казао је Вукић.
Вукић је казао да краљев чин обнове цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену није, како се то данас злонамјерно тумачи, окупаторски чин, него чин владара исте вјере и крви, истога српскога рода и језика.
„То је био моралан чин потомка великога Вожда Карађорђа, чије је историјско дјело Његош изузетно цијенио и поштовао“, рекао је Вукић.
Вукић је као значајну црту краљеве личности истакао војничку и подсјетио да је патријарх Гаврило Дожић у својим мемоарима записао да је краљ Александар највише волио да се дружи са својим официрима, како вишега тако и нижега ранга.
„Друштво грађанских политичара није много волио ни уважао. Био је човјек чврсте воље и снажнога духа“, објаснио је Вукић.
„Југославија, међутим, није могла успјети ни с било којим владаром нити с било којим друштвеним уређењем. Испробани су сви облици владавине и сви друштвени системи, али се показало да југословенска заједница није природна и да је као таква неодржива“, рекао је он.
Говорећи о мотивима убиства краља Александра, Вукић је рекао да је он несумњиво својом патриотском политиком и одбијањем да се потчини било којој европсклој сили тога времена био трн у оку многим европским центрима моћи.
„Био је трн у оку Совјетском Савезу, који се јавно залагао за растурање Југославије као “тамнице народа“. Био је трн у оку Мађарској, Бугарској, Албанији и Италији које су имале отворене територијалне претензије на Југославију. Мало је познато код нас да је њемачка обавјештајна војна служба “Абвер“ у јуну 1934. испланирала кодирану операцију “Теутонски мач“ која је јасно дефинисала планове за убиство краља Александра. Нема сумње да је и Хитлерова Њемачка била умијешана у његово уклањање“, казао је Вукић.
Он је казао да је Анте Павелић 1926. године био агент британске обавјештајне службе и да је евидентно да су поједини британски и француски кругови били укључени у планирање атентата.
„Бугарски шовинисти и хрватске усташе били су, уствари, само извођачи радова великих сила“, закључио је Вукић.
Приказан је и документарни филм аутора Перице Ђаковића „Последњи корак“ о боравку краља Александра у Херцег Новом пред његов кобни пут у Француску и његовом убиству у Марсеју које се догодило 9. октобра 1934. године.
У програму академије учествовали су и црквени хорови из Херцег Новог.
