Ако је први дан посете Српског Патријарха Солуну био обележен дирљивим дочеком народа који сведочи о виталности савремене Јеладске Цркве, други дан посете, који је отпочео парастосом на Српском војничком гробљу, Зејтинлику, био је по свему заиста потресан.
Место ћутања и завета, “место на коме сваки Србин налази свог деду, ујака, стрица, кума, пријатеља, брата”, који су као жртве живе уградили своје животе у темеље мира и слободе, како се слично зло не би никад поновило. То је истакао и Патријарах српски г. Иринеј описујући и објашњавајући значај вере, отаџбине и слободе. “Вјечнаја памјат”, брујало је јуче са усана многобројних Срба и Грка уз појање нишког хора “Бранко”. Нека је вечан помен српским херојима Великог рата и нека их Господ настани “у месту светлом, месту цветном, у месту одмора и покоја”, да почивају поносни, као хиландарски чемпреси који их окружују на гробљу увек беспрекорно уређеном. А за његово уређење и чување деценијама се бринуо добри чика Ђорђе Михајловић.
Колико смо само пута из његових уста чули познате стихове “Незнани туђинче, кад случајно минеш поред овог светог, заједничког гроба“… И заиста, јуче су сви застали и одали почаст и човеку који се деценијама бринуо о гробовима оних чије је кости његов отац Саво брижно сакупљао и похрањивао у ово свето место. Ту се и родио, ту је провео сав радни век, и више од тога. Патријарх Српски му је јуче свечано уручио највише одликовање Српске Православне Цркве, којим га је одликовао Свети Архијерејски Синод, за несебичну љубав према ближњима, према Православној Цркви.
Са једног стратишта пут нас је јуче одвео до другог. Одслужен је парастос и у селу Хортијатис, изнад Солуна, где су немачки окупатори 1944 живе спалили стотинак мештана, на челу са свештеником, и међу њима бројне жене и децу. Најмлађи, једно од две године и једно од седам месеци. Поред домаћина и гостију из Србије, парастосу су присуствовали министар вере и просвете у Влади Грчке г. Ловердос, министар Македоније и Тракије г. Орфанос и бројни посланици и представници локалних власти, те мноштво народа.
У суботу, вече, 18. октобра, у дворани позоришта Лазаристес уприличена је свечана академија у част српских жртава и хероја Великог рата, уз учешће хора Саборне цркве из Ниша “Бранко” и хора Митрополије неапољске Света Касијана, који су извели богат културно уметнички програм, обогаћен историјским казивањима и сведочанствима, везаним за српску борбу за слободу током Првог светског рата, од пуцња у Сарајеву преко победа на Церу и Колубари, страдања у Албанији, на Кајмакчалану, опоравка на Крфу и ослобођења.
Радосни поздрав, с позивом на недељну свету Литургију, место заједничког Васкрсења и радости, упутио је, изузетно надахнуто, предстојатељ Неапољске Цркве митрополит Варнава, а отпоздравио му је патријарх Иринеј и сам потресен узбудљивим завршетком једног садржински испуњеним даном који је подсетио на пут од Голготе до Васкрсења, захваливши домаћину, свим организаторима, али и нашим учесницима, који су побрали све симпатије домаће публике беспрекорним извођењем како српског тако и грчког репертоара.
