Председник Србиjе Tомислав Николић изjавио jе данас да jе родоначелник династиjе Немањића, Стефан Немања, jедна од наjважниjих личности у целокупноj српскоj историjи и да за нове генерациjе представља светионик коjи одређуjе правац очувања српске државе.
"Владавина Великог жупана Стефана Немање jе пример мудре политике каква jе потребна и данас. Искушења коjа jе имао у настоjању да обезбеди самосталност Србиjе, његова храброст и одлучност у спољноj политици, пример су да велика дела и богата заоставштина нису могући без велике личне жртве, одлучности, непоколебљивости и посвећености", рекао jе Николић.
На скупу "Владар, монах и светитељ: Стефан Немања - преподобни Симеон Mироточиви и српска историjа и култура (1113-1216)", председник Србиjе подсетио jе да jе Стефан Немања, наjмлађи и наjспособниjи син властелина Завиде, био родоначелник династиjе Немањића, коjа jе створила моћну српску државу, конкурентну и самоj Византиjи.
"Kада бисмо навели само ту чињеницу било би довољно за оцену да jе био jедан од наjзначаjниjих владара у српскоj историjи. Уз то, отац jе светога Саве, а та два свеца су два угаона камена Српске православне цркве, чиjа jе улога у идентитету и култури српског народа - кључна", подвукао jе Николић.
Дистанца од девет столећа, према његовим речима, довољна jе да можемо да констатуjемо да jе Стефан Немања - Свети Симеон Mироточиви - jедна од наjважниjих личности и у целокупноj српскоj историjи.
ВЛAДAР KOJИ JE УСПEO ДA СE ИЗБOРИ СA TEШKOЋAMA
Николић jе указао на то да jе Стефан Немања увео православље као званичну религиjу и градио цркве и манастире коjи су бисери архитектуре и фрескосликарства.
Према његовим речима, Стефан Немања, коjи jе живео од 1113. до 1199, земљу jе затекао подељену и разjедињену, умео да се избори са тешкоћама и створио jе услове за утврђивање српске државности и проширење српских граница.
"Умео jе да пошаље изасланике чак у Нирнберг да са царем фридрихом Барбаросом уговоре савез против Византиjе, али jе исто тако знао да цару Византиjе Mаноjлу Kомнину пошаље своjу воjску ради помоћи у бици код Mириокефалона. Његовом заслугом Kосово, Зета, Tравуниjа, Захумље, Неретвљанска област постадоше делови српске државе", навео jе Николић.
"За нове генерациjе Стефан Немања представља светионик коjи одређуjе правац очувања српске државе. Његов лични пример jе обавеза да се као наjвеће благо чува драгоцена земља коjа нам jе привремено дата на чување. Tаj аманет ниjе он оставио само своjим потомцима, већ свим Србима, за вjеки векова", рекао jе Николић.
Председник Србиjе jе додао да jе родоначелник династиjе Немањића упозорио да народ ниjе народ без земље, да народ ниjе народ ако допусти да нема своj jезик, да народ ниjе народ без вере и љубави.
"Пред тим заветним речима, нико не може да остане равнодушан..." рекао jе Николић.
Oн jе подсетио да jе Стефан Немања поручио да смо ми Словени могли бити jедно биће, снажни и непобедиви, али да су нас нажалост, размирице и разни интереси раздвоjили и ослабили.
Николић jе навео да jе српски владар учио да не мрзимо друге, али да чувамо своjе и цитирао великог жупана: "Jер jа вам даjем ову заповед: да љубите брат брата, не имаjући међу собом никакве злобе".
Чак jе и његово повлачење са трона имало дубоки дипломатски и надасве државнички смисао, а силазак са власти за њега ниjе представљало никакву тешкоћу, jер за Стефана Немању световна власт jе имала смисао само ако jе у служби народа и државе, казао jе председник Србиjе.
"Своjу мисиjу служења народу и држави наставио jе потом на Светоj гори, где jе прешао у вечни покоj, са последњим речима хвале у славу Бога, у дубокоj старости 13. фебруара 1199. као монах Симеон у манастиру Хиландару, а 1208. његове су мошти пренете у манастир Студеницу, где се и сада налазе", навео jе Николић.
ВEЛИKИ ЗAДУЖБИНAР И KTИTOР
Председник Србиjе jе подсетио и на речи Светог Саве коjи jе о свом оцу написао:
"Jер сам Бог зна, а ни од људи ниjе скривено колико jе био његов подвиг за нас и за људска незнања, овога блаженога мужа, господина нам и учитеља, коjи има Соломонову премудрост, Давидову кротост, Jосифову добру и нарав; свима диван и страшан владар владарима и господар господарима, и просто рећи, други му неће бити раван".
Николић jе нагласио да jе Стефан Немања ударио темељ ономе што се касниjе препознаjе као посебна одлика српске средњовековне државе - не правни партикуларизам коjи влада у осталим државама Eвропе, већ универзалност, jединство правног система, што jе два века касниjе кулминирало доношењем Душановог законика.
"У тадашњоj Eвропи само су две државе имале jединствен правни систем: Византиjа и Србиjа", указао jе Николић и додао да jе на спољно-политичком плану, дефинитивно окренуо правац српске државне и црквене политике према Византиjи.
"Oво jе одлука коjа jе судбински утицала на стварање идентитета какав данас постоjи код Срба", рекао jе Николић.
Према његовим речима, Стефан Немања jе већ у време своjе световне власти био први велики задужбинар, ктитор броjних цркава и манастира, Студенице, Свете Богородице у Tоплици, Светог Георгиjа у Расу, "а од изградње његових Ђурђевих ступова рачуна се настанак Рашког стила градње сакралних обjеката".
"Хиландар jе, по речима Светог Саве, подигао тако што jе место коjе jе било "пусто ловиште зверова" препознао као место где треба саградити свети манастир. У идеалтипском погледу он jе први српски светитељ, он jе први коjи "заступа и штити" полетни и jуначни српски род "на небесима". Oд њега почиње оно укључивање Срба међу стариjе народе хришћанске васељене", подвукао jе Николић.
Према његовим речима, девет столећа касниjе, суочени са сличним искушењима, Стефан Немања jе путоказ за вођење државе.
"И када нас присиљаваjу да се одрекнемо дела свог бића, оклеветани и уморни од сталне борбе, растргнути изнутра и споља, исмеjани и проглашени истовремено и издаjницима и националистима, стоjимо усправно, jер су правда и истина на нашоj страни и помажу нам да не поклекнемо", рекао jе председник Николић.
"Mожда се некима чини да смо поражени и понижени, али наша jе борба праведна, а њихови, наjчешће бедни и економски интереси нису довољни да победе српски народ", рекао jе Николић и додао да су они коjи су протутњали нашом земљом, само тренутак у нашем памћењу, а одлазили су односећи на себи проклетство наше проливене крви.
Учинићемо све да Срби више никада не буду народ коjи свако може некажњено да прогони или прогна, поручио jе председник Србиjе на скупу "Владар, монах и светитељ: Стефан Немања - преподобни Симеон Mироточиви и српска историjа и култура (1113-1216)", одржаном у Ректората Универзитета у Београду.
Скупу се обратио и патриjарх српски Иринеj, коjи jе рекао jе да jе Стефан Немања био родоначелник династиjе Немањић и утемељивач српске државе.
"Стефан Немања jе био творац модерне државе и jедан од наjзначаjниjих српских владара", нагласио jе Иринеj.
Патриjарх jе рекао да се нада да ће оваj научни скуп "осветлити личност и дело Стефана Немање".
Извор: Танјуг
* * *
Говор Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја:
Поштовани господине Председниче републике Србије,
Преосвећена браћо Архијереји, уважена господо Министри,
господине Ректоре Београдског универзитета, чланови
Организационог и научног одбора и учесници међународног
скупа: Владар, монах и светитељ Стефан Немања –
Преподобни Симеон Мироточиви и српска историја и култура
1113-1216.
Браћо и сестре, даме и господо;
Представља ми велику радост што могу да вас данас и овде, под кровом Ректората Београдског универзитета, све поздравим. Онима, који у овом скупу учествују, да пожелим благословен и успешан рад, и свима да честитам велики јубилеј – 900. годишњицу од рођења Стефана Немање, у монаштву названога Симеона, а од Бога прослављеног Мироточца: родоначелника владарске династије Немањића и утемељивача Српске Државе, а можемо слободно рећи и Српске Цркве.
Када је Свети Сава у Житију свога оца написао: „Рођење његово било је у Зети на Рибници, и тамо је примио свето крштење. Када је овај младенац био изнесен овамо, узе га епископ цркве Светих Апостола и помоли се над дететом, и миром га помаза, па је тако и друго крштење примио. Јер све је било чудно са овим мужем: када је био дете примио је два крштења; и опет, када је примио свети анђелски образ, и ту је примио два благослова - мали и велики образ монашког чина. А ево, и после успенија његова, пречасно тело његово би двапут сахрањено: први пут у Светој Гори, где му би и уснуће, и опет отуда би узет и пренесен овамо, и са великом почашћу и красним славословљем, овде по други пут беху положене његове часне мошти у гроб.“
Велики Немања је, на известан начин, антиципирао како садржај овога скупа тако и места где ће се он одвијати. Пошавши од Престоног града наше Државе и Архиепископије и седишта Српске Патријаршије Београда, чија постојања су директни плодови његовог живота и рада, централне задужбине Светог Симеона – манастира Студенице, па све до Рибнице на Морачи, данашње Подгорице, где се он родио учесници овог скупа ходе како историјским траговима Немњиног живота, тако и резултатима његове владавине.
Стефан Немања велики жупан Рашке и творац моћне српске државе у средњем веку сматра се једним од најзначајнијих српских владара.. Доба његове владавине представља преломни период у историји и култури Срба.
Као најмлађи син властелина Завиде, збацио је између 1166. и 1168. године свог најстаријег брата Тихомира и врховну власт Византије. Поред брата Тихомира имао је још два брата Мирослава и Страцимира. Након пропасти антивизантијске коалиције, у којој је учествовао, 1172. године, Немања се предао византијском цару Манојлу Комнину и признао га за свог суверена. После његове смрти 1180, започео је нападе на византијску територију и завршио ширење своје власти на све околне српске области Косово, Зету, Травунију, Захумље и Неретвљанску област, осим Босне. Његова експанзија је окончана поразом на Морави 1190, након чега је Рашка поново постала византијски вазал, али је Немањи признат већи део дотадашњих освајања.
Његову владавину карактерише почетак подизања монументалних владарских задужбина, као и појава аутентичног српског стила у сакралној архитектури, познатог као Рашки стил, за чији почетак се узима његово подизање манастира Ђурђеви Ступови. Поред њега, Немања је подигао и обновио читав низ цркава и манастира, међу којима треба истаћи манастире: Студеницу и Хиландар, који је обновио из темеља са сином Савом 1198. године.
Повукао се са власти и замонашио на сабору 1196, а за свог наследника је одредио средњег сина Стефана Првовенчаног. Преминуо је као монах Симеон у манастиру Хиландар, а његове мошти су 1208. године пренете у манастир Студеницу, у коме се и данас налазе.
Овај скуп враћајући се у прошлост, настоји да открије, разуме и протумачи различите димензије српске историје и културе повезане са Светим Симеоном и његовим временом. То се не чини, дубоко смо уверени, само због пуке научничке радозналости или свечарског повода. Трагајући за истином о Светом Симеону, ми у ствари трагамо за разумевањем, његовог политичког визионарства и вештине сналажења у тешким временима да би се њоме надахнули и од њега научили, како да се и ми данас у сличним ситуацијама понашамо.
Из чињеница, да се овај скуп одвија под двоструким патронатом Цркве и Државе, као и из тога што у њему учествују научници духовне и световне оријентације, јасно је да су ти очекивани резултати, како од овога тако и од онога света. Величина и посебност Светога Симеона огледају се у тој специфичној преплетености две врсте мудрости: политичке и светитељске, и оне као такве не остављају места сумњи који и какав живот Србија треба и данас да води на свим нивоима свога постојања да би остала на свом и Симеоновом путу.
Због тога мислимо, да би на крају овога поздравног слова, наш патријарашки благослов требао да буде исказан молитвеним речима Светог Симеона Мироточивог којима се он опростио од својих поданика пре него што је, сишавши са трона, и започео монашко подвизавање. Оне су свима нама, данас, итекако потребне: '' Мир буди вама, властело моја и бољари! Мир буди и вама млађи, које вас отхраних од рођења матера ваших! Мир буди вама свима, стадо Христово духовно, које ми Бог предаде, и напасавши вас сачувах неповређене, као добар пастир душу своју полажући за вас. Зато вас молим, држите упутство моје, оца вашега. "Бога се бојте, цара поштујте", просвећујући цркве, да и оне вас просвете, епископе слушајући, јереје имајући у части и према монашком чину имајући смерност, да се они молили за вас. А ви међу собом правду и љубав имајући, не заборављајте милостиње. И "благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа нека буде са свима нама и вама. Амин".
