Након јутрошње Архијерејске литургије у цркви Светог Ђорђа под Горицом, у Саборном храму Васкрсења Христовог данас и вечерас је наставио са радом Међународни научни скуп „Владар, монах и светитељ Стефан Немања – Преподобни Симеон Митороточиви и српска историја и култура (1113-1216)“.
Скуп, који се одржава поводом јубилеја 900 година од рођења Светог Симеона Мироточивог – Стефана Немање, почео је прије два дана у ректорату Београдског универзитета, а јуче је један његов дио одржан у манастиру Студеница.
Учесницима скупа се обратио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије који је указао на континуитет немањићког предања са ранохришћанским јерусалимско-ромејским предањем.
Он је казао да на простору данашње Црне Горе готово да нема ниједнога храма из тринаестог, четрнаестог и петнаестог вијека, па и до новијих времена, у којему нијесу осликани ликови Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог.
„У ово наше вријеме, када је идеологија, нажалост, поново надвладала разум и науку, имамо тенденцију да се уклањају ликови Светог Саве и Светог Симеона из храмова. Имамо један храм Светог Саве на Његушима, у срцу Старе Црне Горе, и тамо су наравно Свети Сава и Свети Симеон, као што сте их видјели и у цркви Светог ђорђа под Горицом. Све је то деветнаести вијек. И једна група ових Монтенегрина, јер то више нијесу Црногорци, не знајући шта да раде, покушала је да склони њихове ликове. Из једног храма су и избацили икону Светог Саве и Светог Симеона“, казао је Митрополит црногорско-приморски који је казао да је то додуше само један, али трагични тренутак збуњености дијела народа у Црној Гори дукљанско-монтенегринском идеологијом.
Владика је казао да се та идеологија родила из црногорског јапајајства и брозоморног сјемена и да је добила облик псеудоевропских тзв. интеграција.
„И да би могла да опстане и да промијени у свеукупном смислу идентитет и народа и државе, та идеологија покушава да избрише све немањићке трагове, почевши од Немањиних на Рибници. Па се онда превиђају сви историјски слојеви до петнаестог вијека, до доласка Мехмеда Освајача који је ту поставио своје утврђење. Све се то брише, не би ли памћење ишло само до Турака и не би ли они постали мјерило нашег историјског, духовног и културног памћења“, казао је Владика Амфилохије.
Он је казао да се ради о занимљивом социолошком, политичком и идеолошком феномену који поприма научно-митолошке форме.
„То није својство само овдашњег простора. Постоји митологија Македонаца, Хрвата и Црногораца, а постоји, не треба да то изгубимо из вида, и у Србији таква митологија о Србима као народу од Адама и Еве“, нагласио је Митрополит Амфилохије.
Митрополит Амфилохије је објаснио да послије изгубљене равнотеже, коју је на балканске и словенске просторе донијело вријеме комунизма , носиоци тих митолошких представа, у потрази за изгубљеним идентитетом, покушавају да их научно потврде.
Он је рекао да је увјерен да ће и овај научни скуп показати да личност Светог Симеона и светородна лоза Немањића не могу бити избрисани из историјске и духовне вертикале Дукље, Зете и савремене Црне Горе.
Данас раније учесници скупа су посјетили манастир Златицу, Дукљу и Немањин град на ушћу Рибнице у Морачу.
Скуп сјутра наставља са радом у Никшићу.
