Велелепна свеправославна света архијерејска Литургија у српској православној Цркви Светог Саве у Канбери 25. октобра 2014. године означила је почетак свечаности посвећених Србима у Првом светском рату.
Началствовао је Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Његово Пресосвештенство г. Иринеј уз саслужење Епископа милитуполиског г. Јакова из Васељенске Патријаршије, који је у својој проповеди подсетио на огромне жртве у Првом светском рату.
Литургији су поред бројног народа из Канбере, Сиднеја и Мелбурна присуствовали амбасадор Републике Србије у Аустралији г. Мирољуб Петровић и чланови дипломатског кора.
Уследио је свечани ручак који су у црквеној сали приредили домаћини из Црквене општине Свети Сава, Фарер (Канбера). Прота др Протопопов је том приликом у пригодној беседи дао свеобухватан преглед о Првом светском рату са много детаља о узроцима, међународном контексту, као и страдању и људским жртвама и пустоши коју је рат за собом оставио.
Свечаност је настављена у Аустралијском војном музеју Australian War Memorial где je у једном од атријума, захваљујући протојереју-ставрофору Саши Радоичићу била приређена несвакидашња изложба српског ратног ордења из времена Првог светског рата. У средишту изложбе свакако је била униформа српског војника из Великог рата, која је после више од двадесет година захваљујући изузетном залагању амбасадора Петровића, главног организатора и покретача ове јединствене комеморације, поново враћена међу експонате изложене у овом велелепном здању. Иначе, првобитну униформу аустралијској Влади поклонила је Влада Краљевине Србије 1920. године.
Ратни музеј чува успомену на аустралијског ратника и све сукобе у којима је нација учествовала током нешто више од два века постојања аустралијске државе. Поводом стогодишњице у току је преуређење целокупне поставке посвећене Првом светском рату где ће и униформа српског војника поново заузети своје заслужено место.
Управо је свечана академија на којој је говорио и представник аустралијске Владе, др Питер Хенди (Peter Handy), одржана у једној од сала ратног меморијала истакла у први план улогу Србије и српске војске у коначној победи савезничких снага и то према аустралијским казивањима.
Програм је поред уводног излагања амбасадора Петровића и беседе Епископа Митрополије аустралијско-новозеландске г. Иринеја, који је нагласио жртве Србије у Великом рату и повезаност два народа, улогу обеју држава, као и тадашњи однос Православне Цркве и Англиканске заједнице, обухватио и казивања познате аустралијске књижевнице Стеле Мајлс Франклин (Stella Miles Franklin) и Олив Келсо Кинг (Olive Kelso King). Ове две истакнуте Аустралијанке су са Болницом шкотских жена биле са српском војском на Солунском фронту.
“Све указује на то да ће рат ускоро престати и онда ћемо морати да помогнемо целој Србији. Ми не можемо да одбијемо помоћ том витешком народу који је са својим недавним подвизима највише допринео поразу Немачке. Сви који су дали прилоге за фонд помоћи Србији треба да знају да су потребе и сада велике и свака помоћ нашем блиставом, племенитом, малом савезнику заслужује најтоплију великодушну подршку свакога ко цени храброст. Током читаве историје света није било такве земље која је показала ненадмашан пример храбрости, издржљивости и надасве непобедивости духа као што је Србија. Част ми је била да служим Србима у најтежим данима патње и страдања, а надам се да ћу и даље моћи да им помажем, сада када је на помолу светлија будућност за све народе и то највише захваљујући њиховој сјајној одважности и витешкој борби против надмоћних сила.”
Ово писмо објављено у главном сиднејском дневном листу Sydney Morning Herald 24. децембра 1918. године само је један исечак из приказа о Олив Келсо Кинг, девојци из угледне сиднејске породице која је постала наредник у Српској војсци, где је служила као возач амбулантних кола на Солунском фронту.
Поред тога, заједно са оцем, који је био угледни банкар и филантроп, покренула је стварање фонда у Аустралији за помоћ Србији. Олив је за свој пожртвован рад, посебно приликом великог пожара у Солуну августа 1917. добила орден Милоша Обилића за храброст. Орден Светог Саве за хуманитарни рад добила је из руку краља Александра I. И њен отац, који је умногоме допринео да се тај фонд успостави и одржи све док је то било неопходно, одликован је оредном Светог Саве, а српски досељеници, одајући му признање за његов рад на добробит Срба именовали су га за почасног конзула Србије у Сиднеју, о чему сведоче бројни новински написи из тадашње штампе.
Свечаност у ратном музеју Аустралије посвећена Србима у Првом светском рату била је и повод за премијерно објављивање значајног рукописа Стеле Мајлс Франклин, књижевнице и активисте за права жена са почетка 20. века. ”Не мари ништа... 6 месеци са Србима” описује њено искуство као волонтера јединице Шкотске болнице при Српској војсци на Солунском фронту. Са пуно топлине она пише о српском војнику чији је стоицизам сажет у фрази која се често понавља на фронту ''Не мари ништа...''. Поред овог у часопису “Transcultural Studies” чији је уредник проф. др Слободнака Владив-Главер објављен је и текст драме Крај далеког Кајмакчалана, у којој се описује романтична љубав између српског војника и Енглескиње, добровољца Болнице шкотских жена.
На свечаности којој су присуствовали представници дипломатског кора и званице из аустралијске Владе представљена је недавно објављена књига “Србија у Великом рату 1914-1918”, аутора Љубодрага Димића и Мире Радојевић, у енглеском преводу. Младен Спасић, млади историчар из Мелбурна, указао је да књига пружа свестрану подробну слику околности које су претходиле рату, ратна разарања и страдања којима је српски народ био изложен.
Свечаност је увеличао хор ''Српско певачко друштво'' из Мелбурна под вођством Сање Дрљаче представљајући публици “Тамо далеко” и “Марш на Дрину” (у вокланој верзији) посвећен победи Српске војске на Церу, првој победи Савезника у Првом светском рату.
У атријуму Музеја, Владика аустралијско-новозеландски г. Иринеј је представио ванредни број часописа “Transcultural Studies” са први пут објављеним списима Стеле Мајлс Франклин посвећеним Србима. Хор из Мелбурна је на задовољство и дивљење присутних отпевао “Креће се лађа француска” а протођакон Петар Мракић из Сиднеја песму “Српска тробојница”.
Свечаности су присутвовали и потомци учесника Првог светског рата г. Бојан Пајић, издавач из Мелбурна, унук солунца Лазара Стефановића (1881-1948), учесника Балканских ратова и Првог светског рата, носиоца Ордена за храброст и Албанске споменице, као и Ричард Кук (Richard Cooke), унук Етел Меј Гилингхем (Ethel May Gillingham), болничарке која је са тимом медицинске мисије енгелског Црвеног Крста радила у болници у Врњачкој Бањи 1915. све до пада Србије када је са делом мисије заробљена и враћена у Енглеску у фебруару 1916. године.
У организацији овог величанственог догађаја учeствовали су појединци из српске заједнице и организација младих Митрополије аустралијско- новозеландске Serbian Orthodox Youth Association—SOYA.
