У понедељак, 27. октобра када Српска Православна црква прославља Преподобну мајку Параскеву, у народу познатију као Свету Петку, манастир Зочиште је литургијски обележио десет година од повратка монаха у порушен манастир. На дан ове велике светитељке, пре десет година, монаси на челу са тадашњим настојатељем манастира протосинђелом Петром и још пар мештана Ораховца и Велике Хоче дошли су у манастир.
Из једног малог камиона извадили су пар кревета на расклапање, један дрвени сто, пар столица и нешто хране. Икона са које су повратнике посматрали Свети Врачи Козма и Дамјан постављена је на зид једне од просторија срушеног конака, покривеног само најлонима. У тој просторији су монаси смештени до обнове једног дела конака и стварања услова за њихов опстанак и молитву. Манастир су обезбеђивали војници КФОРа, а монаси (Петар, Серафим, Јован, Козма, Мартинијан,) свако у своје време, уз одређену дозу страха и молитву дочекивали су вернике који су долазили, на почетку ретко, а после готово свакодневно.
Страх се заборављао и мислило се само на обнову цркве и конака, јер тешко је било гледати гомилу камења у коју су шиптарски екстремисти септембра 1999. претворили манастирску цркву. Камен на камен је почео да се слаже, греда на греду и цреп на цреп. Један део конака, пар келијица и мала капела, за почетак скромно, али довољно. А онда је изграђена црква, део звонаре и на радост свих у свој зочишки дом су враћене мошти светих бесребреника Козме и Дамјана, склоњене из манастира у јуну 1999. пред налетом шиптарских екстремиста.
Данас, десет година од почетка обнове, не могу се видети ни трагови разарања манастира. Обновљена је и фрескописана црква, у једном делу конака изграђена је пространа трпезарија, други конаци су највећим делом обновљени и уређени, двориште је као рај на земљи, засађена лоза, очишћени бунари, а на звонари, која се ових дана обнавља, вијори се српска тробојка. Манастир живи, иако су га противници православља палили, минирали, уништавали... О њему, неколико година уназад, брине игуман, архимандрит Стефан, са братијом: оцем Дионисијем и братом Михајлом.
Верници и посетиоци свакодневно долазе са разних страна, изблиза и издалека, траже и добијају исцељења од Светих Врача. Литургије, свеноћна бденија и свакодневне молитве оживеле су ово место. Искушења има, али се и она молитвом превазилазе.
Празник Свете Петке је обележен скромно. Литургију је служио отац Стефан, а колач је принео отац Дионисије, јер је Света Петка заштитница и његове фамилије. После освећења славског колача отац Стефан је честитао празник окупљенима, уз подсећање на дан када су се монаси вратили у Зочиште:
Воља Божја је била да ова обитељ на данашњи дан поново почне свој живот. Данас скромно прослављајући овај празник, ми се сећамо те благодати божје и милости божје која се излива на нас који смо овде у овом манастиру и овом крају већ толико година заједно у ропству и Бог нас крепи и даје нам снагу молитвама наших светитеља који су у нашим светињама широм Косова и Метохије и даље. Света Петка је молитвама својим заједно са Светим Врачима измолила да и овај манастир поново пропоје, да се у њему служи литургија овога и онога века. То је заједничко чудо ње и Светих Врача, које се пред нашим очима дешавало и дешава се и сада. Нека би Бог дао молитвама Свете Петке, да до краја останемо на путу ка Христу- рекао је отац Стефан.
Иначе, у манастиру ових дана увелико се одвијају припреме за зиму. Завршава се зидање котларнице, а по постављеним скелама уз звонару, очекује се и њен завршетак, како би се са ње, 15 година после рушења, поново огласило манастирско звоно.
