Претходно, 24. марта 1999. године, на примеру српског народа и српске државе, нови светски поредак је показао и каква су права народâ и државâ, шта значи међународно право и колико вреди Повеља Уједињених нација.
Пошто знамо да су у Хашком трибуналу већ умрла десеторица Срба, у случају др Војислава Шешеља нам мало вреди позивање на Одредбе Европске конвенције о људским правима, Међународног пакта о грађанским и политичким правима, Повеље о основним правима у Европској унији и друге одредбе међународног права које јемче суђење у разумном року, а да и не говоримо о праву на лечење од стране оних којима он верује као људима и лекарима.
Нама који се у случају др Шешеља, као и у сваком другом судском процесу, не руководимо ни страначким, ни идеолошким, ни било каквим овоземаљским мотивима и циљевима него се искључиво залажемо за праведност и законитост, остаје да опомињемо пре свега себе, а затим хашке судије и оне моћнике који су изнад њих, да ћемо једнога дана сви стати пред лице јединог апсолутно праведног Судије, ма колико споменуте хашке судије и њихови стварни ментори и господари мало или нимало у то веровали. Тада ћемо чути речи које је изрекао Сâм Бог преко пророка Мојсија: Ево, ставио сам пред вас живот и смрт... Да ли ћемо тада наследити вечни живот или вечну смрт, одлучујемо свакога тренутка нашег живота сви ми, свако за себе, потпуно слободно и независно од хашке правде. О томе одлучујемо и сада, опредељујући се за правду или за неправду у случају трагично угроженог хашког сужња, др Војислава Шешеља.
