У Руском дому у Београду представљена књига o руском и српском сликарству "Росијскоје искуство", поводом стоте године од рођења и пете године од упокојења Патријарха српског Павла.
Руске и српске духовне, културне, историјске везе нашле су поновну потврду у овом заједничком пројекту, која на шест стотина страна исписује златне странице руске и српске уметности двадесетог века.
Протојереј Небојша Тополић је пренео благослов Његове Светости Патријарха српског Иринеја и казивао, између осталог, о блаженопочившем Патриајрху Павлу:
„...Као што каже Јеванђеље: "Ви сте светлост свету. Не може се светиљка сакрити која на гори стоји" (Mт. 5,14), тако је и Патријарх Павле читавим својим животом био светлост свету, људима око себе. Један од живоносних сведока истинитости ових речи Господњих живео је међу нама окренут лицем према вечности.
Да се заиста овај скромни, тихи човек преобразио у светлост свету и постао светиљка која на гори стоји, сведоци смо ми сабрани вечерас око његовог имена...“
Посебно место у овом капиталном издању нашао је портрет Патријарха Павла, чији аутор је Миле Пајић (Ризница српске духовности). Портрет је реалистичан: блаженопочивши патријарх Павле је у архијерејској одежди, са митром на глави, у седећем положају, помало замишљен, смирен.... какав је увек и био. Посебно уважаван у читавом свету, посебно примљен у Русији, одржавао је везе и утврђивао нити духовне и културне са Русијом, Руском Православном Црквом и руским народом, блаженопочивши патријарх Павле се занимао и за уметност, па тиме и руску уметност.
Управитељ Издавачке фондације и Штампарије Српске Православне Цркве г. Градимир Станић је изнео неколико сегемената из живота блажене успомене Патријарха Павла које се односе на његово поимање уметности као уметности која је слушкиња и треба да служи човеку у смислу да буде духован. У књизи „Црква и уметност“, коју је објавила Издавачка фондација, изнете су мисли, запажања и договори на разне теме о уметности: „Човек је биће створено са осећањем за лепо“, писао је блаженопочивши Патријарх Павле.
Господин Градимир Станић је овом приликом подсетио на историјске везе двају народа, двеју Цркава: “Када је пре неколико векова руски цар Иван Четврти, Силни, у свом крунисању у царском Кремљу дао да се у храму Архангелског Сабора у наосу храма, где су изображени ликови вековних руских царева, на носећем северном стубу изобразе као монаси ликови Светога Саве и Светога Симеона Немање, као српских светитеља чудотвораца, то потврђује колико је руски цар поштовао ову двојицу српских светитеља...“ и додао да то није једини руски храм у којем су изображени ликови српских светитеља.
Проф. др Станислав Живковић, аутор текста за поглавље о српском сликарству, рекао је како није било лако међу три хиљаде српских сликара изабрати тридесет одредница, али се прихватио тог подухвата и у издању Оруском и српском сликарству, међу неколико стотина руских уметника, своје место су нашли Надежда Петровић, Коста Милићевић, Сава Шумановић, Стојан Аралица, генерација Миће Поповића и Милића од Мачве до савремених уметника нашег доба...
Носиоци овог пројекта су: Национални културни фонд `Возрождение`, Московска медија група, Књижевни сојуз и Краљевски ред витезова из Србије, а само издање су помогли и Амбасада Русије као и Руски дом.
Координатори пројекта за Србију су Хаџи Зоран Д. Мрђеновић и Хаџи Душан Каличанин.
За председника Националног културног фонда „Возрожденије“ Игора Кузина ово је јединствен подухват на велику ползу обају народа. Посебно радостан новим корацима у сарадњи руских и српских издавача, поздравио је присутне поздравом „Живела братска Србија!“, како је то учинио недавно Председник Руске Федерације Владимир Владимирович Путин приликом боравка у Србији и присуства на Војној паради 2014.
Промоција је, иначе, посвећена стогодишњици рођења Његове Светости блаженопочившег Патријарха српског Павла и стогодишњици Великог рата, На промоцији су оснивачи Краљевског реда витезова, чланови Краљевског Дома Карађорђевића, свечано уручили примерке књига српским културним институцијама: Академији Српске Православне Цркве за рестаурацију и консервацију, Патријаршијској библиотеци, Музеју СПЦ, Матици српској, Народном музеју, Архиву Србије.
Ово вредно дело је добила и Амбасада Русије у Србији, Амбасада Белорусије на чему је амбасадор Његова Еминенција Владимир Чушев посебно заблагодаорио и најлепшим речима исказао љубав и непрестану подршку своје земље братским земљама Русији и Србији.
Директор Руског дома г. Михаил Генадијевич Денисов је истакао да ће ова књига бити на ползу руском народу да упозна и своју и српску уметност. Топлим речима захвалио је, како каже, својој српској браћи и Србији за све године свог службовања у Руском дому и позвао на наредна културна и духовна сабрања под овим кровом. Посебно је назначио како је важно што Руска Православна Црква има свој богослужбени храм надомак цркве Светог Марка и колико је за њих значајна та црква на чијем се плацу налази здање цркве Свете Тројице.
Издање О руском и српском сликарству "Росијскоје искуство" било је у конкуренцији за „Најлепшу књигу Сајма књига“ и било је изложено на штанду Савеза руских издавача.
Византијски хор Богословије, Академски хор Абрашевић под диригентским вођством Иванке Стојков, оперска солисткиња Тања Андрејић и Анастасија Мрђеновић која је отпевала неколико руских композиција, увеличали су саборовање.
Зорица Зец
