Како преносе медији, генерални секретар УН Бан Ки Мун је демонстративно попио воду из исте чаше из које је пио Кончита Вурст – певач-трансвестит који наступа у женској хаљини и с брадом. Генерални секретар УН је изјавио да то чини у знак тога да «свако има права да ужива једнака основна права и да живи достојно, без дискриминације».
На свету се у овом тренутку дешавају ужасни актови насиља и неправедности о којима нема потребе да се детаљно говори. Међутим, Бана Ки Муна то не брине. То није дискриминација. А то што неко сматра да брадати мушкарац у женској хаљини није баш привлачан – то да, то је акт свирепе дискриминације против које генерални секретар УН жури да каже своје одлучно «не».
Шта да се ради, Кончита – успешан, богати и познати певач, победник на конкурсу «Песма Евровизије», који се познаје с моћницима овог света, типична је жртва дискриминације. Од свих људи према којима би се могао учинити тако симболичан гест солидарности, генерални секретар УН бира управо Кончиту. Не неког сиромаха из трећег света, не избеглице, не жртве војних сукоба, не још некога од људи који се заиста подвргавају угњетавању и неправедности, већ управо овог човека који данас представља оваплоћење богатства, успеха и елитарности. Генерални секретар не силази са свог политичког олимпа како би чашу воде поделио с обичним људима, већ управо тамо, у свету врло богатих, врло успешних и апсолутно срећних изабраника, чини овај смели акт борбе против дискриминације.
Елитарност је овде одговарајућа реч, зато што овај симболични гест говори управо о крајњем облику супротстављања светске елите свем осталом људском роду. За апсолутну већину људи на свету – укључујући и велики број становника западних земаља – брадати мушкарац у женској хаљини уопште није јунак. Бивши водитељ конкурса «Песма Евровизије», Тери Воган, је на пример изјавио да се овај музички конкурс претворио у «Параду наказности» и многи се с њим слажу.
Код већине људи на свету изглед мушкарца који изиграва заводљиву кокету може да изазове одређену гаму осећања – љутњу, недоумицу, чисто физичку одвратност, сажаљење према до те мере несрећном поремећају осећања, али тешко да ће ове емоције бити позитивне. На месту Бана Ки Муна просечан становник Земље би једноставно што је могуће више избегавао ову чудну префињену модну појаву.
Већина житеља наше планете – укључујући и део становништва из развијених земаља – на брадатог мушкарца у хаљини гледа без икаквог романтичног сањарења. Међутим, генерални секретар Организације уједињених нација, која теоретски треба да представља све ове људе, сматра да управо према Кончити мора да изрази своје искене симпатије. Дакле, очигледно је да Бан Ки Мун не представља њих. Кога онда представља?
Постоји елита – чак не ни златна милијарда, већ много ужа група унутар ове златне милијарде, чији се погледи, укуси и навике веома разликују од свих осталих. А један од важних аспеката ових разлика је принципијелна изопаченост. Противприродна изврнутост – што је могуће луђа – представља обавезан знак овакве елитарности. Ако не у приватном животу, онда бар јавно, идеолошки, треба изразити своје ватрено одобравање свега онога што је већина човечанства увек сматрала болесним, противприродним и изопаченим.
Руски радник и амерички фармер ће се разићи у многим стварима – али ће се сложити да Кончита (заједно с Баном Ки Муном) оставља на њих чудан, непријатан и одбојан утисак.
Неко овакав елитаран укус назива «прогресивним». По њиховом мишљењу, човечанство је вековима ишло ка прослављању светлог лика лажне жене с правом брадом, савладавајући отпор сила реакције – и напокон је овај врхунац људске културе достигнут.
Међутим, неко мора да каже да је краљ го, да се не ради и напретку, већ о назадовању које се назива речју «декаденција» - термином, који је првобитно означавао пад морала у Римском царству у II-III веку.
Зато што ова елита активно тежи ка наметању својих погледа и норми свима осталима, а има много простодушних људи који почињу да понављају модерне слогане због неразумности, као и много удворица које желе да «уђу у елиту».
Не треба човек да се плаши да говори о томе да се болесна изопаченост не може сматрати предметом поноса, а «Парада наказности» - уметношћу.
Човек не треба да се боји и да се стиди што је здрав. Ако вам се не свиђају брадате жене – то не значи да с вама нешто није у реду. То значи да нешто није у реду с онима којима се оне свиђају.