САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
СВЕШТЕНСТВА И МОНАШТВА МИТРОПОЛИЈЕ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ
Манастир Подмаине, 27. децембар 2014.
Сабравши се, с помоћу Божијом и благословом нашег архипастира Високопреосвећеног Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, у манастиру Успења Пресвете Богородице – Подмаине у Будви, у редовно годишње сабрање наше свештене Митрополије, свим Православним Црквама које су већ прославиле оваплоћење Сина Божијег – Рођење Христово, и свој хришћанској браћи који овај празник прослављају по грегоријанском календару, срдачно честитамо овај велики празник, молећи се Господу Исусу Христу Спаситељу и Искупитељу свијета за наше и спасење свих вјерника наше Митрополије, наше помјесне Православне Цркве Српске и свих људи који живе у вјери и нади на живот вјечни и избављење од гријеха и смрти.
Данас смо се на Светој архијерејској Литургији помолили и за мир међу свом нашом браћом и сестрама који страдају свуда по свијету, нарочито у Сирији, Ираку и Украјини. У тим земљама се воде братоубилачки ратови чија нам је суровост, нажалост, добро позната из недавног искуства са наших простора. Ови сукоби су углавном вјерски, али у Украјини се чак сукобљавају и браћа исте вјере, и то наша православна браћа, што нас додатно жалости и брине и обавезује да све тамошње сукобљене стране позовемо на мир и узајамно праштање и помирење, које је могуће само у истини и љубави Богомладенца Христа.
На данашњем сабрању су размотрена бројна питања и изазови из духовног и пастирског живота наше Митрополије. Као и више пута до сада, позивамо све Хришћане да свој хришћански идентитет посвједоче и својим дјелима, те да у својој околини буду управо примјер чојства и јунаштва. Ни ове године не можемо да не споменемо биоетичка питања која све више оптерећују савременог човјека, а узимају или су узела маха и у нашој земљи. Нагласићемо овога пута гријехове утробног чедоморства и истополног блуда. Чедоморство погађа оне најбезазленије и најнемоћније од нас – нашу нерођену дјецу ускраћену основног људског права – права на живот. Као они који се сваког дана сусрећу са женама, али и мушкарцима, који су доносили одлуке о тзв. абортусима, позната су нам сва оправдања за те поступке, као што нам је врло добро познато да је чедоморство, као уосталом и свако друго убиство, најгоре рјешење за егзистенцијалне, брачне, емоционалне и друге проблеме мајке или оца нерођеног дјетета – да не говоримо да је управо чедоморство врло често узрок различитих психофизичких тегоба данашњих жена. О истополном блуду је већ много речено и став Цркве о овом гријеху је потпуно јасан. Он је условљен дубоким еванђелским истинама и учењима хришћанске антропологије, а не некаквим једноумним конзервативизмом и заосталошћу. Такав блуд је, као и сваки блуд и прељуба, негација највећег људског дара – дара рађања. Негација и самог оваплоћења Христовог којег прослављамо о Божићу. Свјесним уласком у дјело истополног – противприродног блуда, као сваким блудом, човјек се препушта најнижим нагонима своје пале природе и ускраћује себе могућности духовног узрастања . Црква због тога не може и неће мијењати свој став о овом важном питању и неће о њему ћутати нити га игнорисати. Најоштрије се противимо свакој афирмацији тог гријеха и позивамо Скупштину, Владу, све државне институције и све појединце у њима да учине све што је до њих да престане агресивна пропаганда хомосексуализма у Црној Гори, као и проституције било које врсте. Такође, обраћамо се свим Хришћанима у Црној Гори да слободно изразе свој хришћански идентитет и увијек и на сваком мјесту стану у заштиту своје вјере и морала.
Благодаримо Богу да мноштво народа редовно посјећује богослужења и, још важније, живи у складу са својом вјером. Ипак, будући да се у неким дијеловима наше Митрополије један број бракова не благосиља у Цркви, нити се држе опијела упокојенима, позивамо вјерне да се врате овим благословима, јер су важни за живот и духовно узрастање сваког Хришћанина. Треба се отрести страхова и предрасуда накупљених протеклих деценија, који су довели до тога да, нажалост, има људи који и данас вјерују да се у њиховој породици никад није вјенчавало у храму нити сахрањивало са опијелом.
Радује нас и слово нашег Митрополита којим нас је упознао са повећањем броја свештеника, монаха и монахиња, те подизањем нових и обнављањем старих храмова. Благодарни смо свима који се труде за љепоту дома Господњега и призивамо Божији благослов на све њих. Подржавамо и молимо се Богу за јужноамеричку мисију наше Цркве, коју предводи наш Митрополит.
Будући да Црква пребива у свијету, иако не остајући, као Тијело Христа Богочовјека, подложна законима пропадљивости творевине, и овога пута је било неопходно размотрити питања из области односа Цркве и друштва, односно државе, која по својој природи има другачији идентитет од црквеног – идентитет који се исцрпљује у ововременом и људском. Није необично да у судару црквеног богочовјечанског идентитета и државног утемељења на људској снази и памети долази до напетости и неразумијевања. У том погледу смо данас саслушали слово протојереја-ставрофора Велибора Џомића, пароха подгоричког и координатора Правног савјета наше Митрополије, који нас је упознао са правним положајем Српске Православне Цркве у Црној Гори. У том смислу, изражавамо своју забринутост за будућност Црне Горе уколико државни органи не обезбједе Православној Цркви сва права која тренутно имају све традиционалне Цркве и вјерске заједнице осим најбројније. У име свих вјерника наше Митрополије, који воле и поштују своју земљу више од многих којима је она само на устима, тражимо да се у потпуности и без остатка поштује канонско устројство Православне Цркве, баш онако како се поштује код других, да надлежни Цркву искрено укључе у доношење новог Закона о правном положају Цркава и вјерских заједница, који се првенствено ње тиче, да се поштују имовинска и својинска права Цркве, да се покрене озбиљан дијалог о потреби и жељи великог броја грађана Црне Горе да њихова дјеца остваре право на вјерску наставу у просвјетном систему Црне Горе, те да се обезбједи равноправно учешће представника Цркве и у другим питањима од јавног значаја. Оно што тражимо већ постоји у многим земљама, па и у чланицама Европске уније, којој тежи наша државна администрација.
Сабору нашег свештенства и монаштва је несхватљиво да се Митрополија и остале православне епархије у Црној Гори суочавају са проблемима у односима са државом, за које смо мислили да су прошла са падом комунистичког режима, који се институционално залагао за атеизам. Нажалост, и данас смо свједоци небивалих (ни у вријеме комунизма) поступака неких државних органа, који оспоравају идентитет, име, достојанство, имовину и насљеђе Православне Цркве, прогоне свештенство, а из својих идеолошких интереса афирмишу, промовишу и чак, као прије неки мјесец на Цетињу, а прије два дана у Никшићу, уступају државну имовину маргиналним псеудовјерским организацијама које смућују народ и уносе немире, повампирујући дух братоубилаштва у нашој земљи. Но, јасно нам је да Црква никад у историји није живјела без изазова, па и овај данас прихватамо као подстицај Божији ради нашег подвига и будности. Искушење које имамо са дијелом државног апарата је привремено и оно, без икакве сумње, јача нашу везаност за Господа, а не, како псалам каже, за ”кнезове људске”. Узносимо наше молитве Тројичном Богу Љубави да Божић у Црној Гори не буде прилика за отварање медијске позорнице онима који шире подјеле и мржњу по Црној Гори. Оне који држе ”логорске ватре” пред Дворцем Краља Николе и на другим мјестима, с братском љубављу и у духу праштања позивамо да се врате Цетињском манастиру и другим храмовима и мјестиме гдје се налаже Бадњак, символ Дрвета Живота, Христа Бога нашега.
Нарочити благослов за данашње сабрање било је присуство Преосвећеног Епископа полошко-кумановског Јоакима из распете Православне Охридске Архиепископије, коју власти Републике Македоније веома агресивно прогањају због њеног опредјељења за поредак и јединство Православне Цркве. Изражавамо своју пуну подршку напорима Охридске Архиепископије да васпостави јединство Цркве у Републици Македонији са васљенском Православном Црквом. Позивамо тамошње власти да без одлагања пусте на слободу заточеног Архиепископа охридоског Јована, чија је, то је већ сасвим јасно, једина кривица, то што се опредијелио за поштовање црквеног поретка и црквено јединство, и тиме одбио да се повинује идеолошким и политичким интересима власти Републике Македоније.
Нека би нам Господ Милостиви свима дао братске љубави, праштања и милосрђа, а прије свега и изнад свега вјере и снаге да наставимо хришћанским путем покајања (=преумљења) како би васкрслим умом и срцем дочекали свијетли и велики празник Рођења Христовога, којим нам се открива велика тајна доласка Свемогућега Бога међу нас смртнике, а због васпостављања нашег богочовјечанског достојанства, звања и призвања.
МИР БОЖИЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!
БЛАГОСЛОВЕН ВИЈЕНАЦ НОВОГ ЉЕТА БЛАГОСТИ ГОСПОДЊЕ!
