Eпископ рашко-призренски Теодосије у божићном интервјуу за "Новости" каже да наша црква већ годинама живи у тешкој ситуацији
Наша Црква већ годинама живи у веома тешкој ситуацији и дели судбину свог верног народа. Две трећине наших верника и даље су у прогонству, а још имамо светиња које леже у рушевинама. Зато је обнова нашег црквеног живота била и остала наш приоритет. Овде није реч само о обнови грађевина, већ о обнови духовног и црквеног живота, а тога нема без више јединства у Христу и вере у Бога као нашег Спаситеља.
Ову поруку у божићном интервјуу за "Новости" шаље епископ рашко-призренски Теодосије. Он примећује да и овај Божић дочекујемо са радошћу али и са тугом истовремено, што ће многи рођење Господа Христа прославити далеко од својих порушених огњишта и цркава у којима су крштени.
- Ипак остајемо у нади јер, вера, нада и љубав представљају темељ хришћанског живота.
Надате се, иако су пипци Исламске државе дошли и до Косова и Метохије. Је ли уплашено монаштво Високих Дечана, на чијим су зидинама недавно исписани графити мржње?
- Ово није први пут да су Дечани били на мети оних који желе да нас повреде и уплаше. Наравно, овакве провокације као и претходне у годинама испред нас само ће још више учинити дечанско братство одлучнијим да остане уз свог светитеља заштитника светог краља Стефана Дечанског.
Како уопште можемо да заштитимо светиње које су практично сведене на оазе духовног живота? Упечатљив је пример Зочишта
- Као и у Дечанима, Девичу, Архангелима и другим нашим светињама у већински албанском окружењу, ни манастир Зочиште није поштеђен искушења. Али наши монаси у овом манастиру, који је из рушевина васкрсао, и данас живи пуним духовним животом, храбри су и одлучни да остану у својој светињи. Наша највећа узданица и заштита је пре свега Бог, јер верујемо да нас неће оставити, али трудимо се да што више укажемо међународним представницима и локалним властима да наши манастири нису довољно заштићени и да се заштита српске духовне и културне баштине на Косову и Метохији мора веома озбиљно схватити. Провокације и напади на наше светиње не наносе само штету нашој Цркви, већ пре свега косовским Албанцима који морају да разумеју да се на такав начин не може ићи у будућност.
Чини се да је у последње време обнова светиња практично замрла...
- Процес обнове се и даље наставља али у новим условима. Програм обнове преко Савета Европе сада је замењен директним ангажовањем наше Цркве са међународним донаторима, као што је, на пример, Европска комисија која финансира обнову две највеће зграде Богословије у Призрену. То је уједно и најуспелији пример обнове, јер сада у школи имамо 50 ученика, а када се обнове све зграде у комплексу очекујемо да ће школа заживети пуним капацитетом.
Ипак, међународна заједница као да није баш заинтересована за заштиту храмова СПЦ који су на листи Унеска?
- Не бих рекао да не постоји заинтересованост. Напротив, наша комисија за заштиту српске православне баштине на КиМ ради већ више од годину дана и међународни представници из ЕУ и ОЕБС-а више пута су веома јасно нагласили да је заштита српских богомоља један од главних предуслова за европску будућност овог региона. Међународно, цивилно и војно присуство на КиМ је и даље и те како потребно и треба стално наглашавати да се успешна будућност овог региона и целог западног Балкана не може остварити без поштовања основних људских и верских права свих грађана, без обзира на њихову веру и етничку припадност.
ОЖИВЕЛЕ ПАРОХИЈЕ У ПЕЋИ И ВУЧИТРНУ
Није довољно обновити само храмове, већ и парохијски живот и мисијски рад свештенства. Сада имамо оживљен парохијски рад наших свештеника у Пећи, Вучитрну и Урошевцу који покривају шири простор око ових градова. Заправо, све парохије које су привремено биле угашене поново су активне и трудимо се као Епархија да дамо пример нашим верницима да може да се живи и у градовима. Најбољи показатељ су и наше младе породице свештеника. Наше је да дамо пример и охрабримо људе и верујемо да ће то уродити плодом - истиче владика Теодосије значај присуства свештеника СПЦ у косметским градовима.
