У Црној Гори се данас ћирилица замјењује „чиргилицом”, уништава се српски језик и претвара у непостојећи језик овог народа и његових вјекова, у такозвани црногорски, а ја бих прије рекао монтенегријски језик, казао је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
Он је то рекао на синоћњој Светосавској академији у храму Христовог васкрсења у Подгорици.
Он је истакао да смо обиљежавајући 520. годишњицу Октоиховог осмогласника дужни да се подсјетимо непроцјењивог доприноса Светог Саве, његове књижевне, богословске, црквене и просвјетне школе у формирању, како духовности и укупне средњовјековне културе, тако и језика.
„То нарочито треба истаћи овдје у Црној Гори, али и не само овдје, него и у Србији и другим нашим крајевима, с разлога што се српски, србуљски језик, што се азбука кирило-методијевска, светосавска, звана ћирилица, потпуно потискује из живога ових народа који су преко те азбуке постали зрели земаљски народи. У Црној Гори се потискује и уништава српски језик, који је био вјековни језик од времена Светог Јована Владимира, у епохи Немањића, Балшића, Црнојевића, па све до Петровића и наших времена. У Црној Гори данас се уништава српски језик и као говорни и као азбука. Српски језик се претвара у непостојећи језик овог народа и његових вјекова, у такозвани црногорски, ја бих прије рекао монтенегријски. Азбука која је стварана од времена Светог Ћирила и Методија, ћирилица, замјењује се „чиргилицом” и тако долази до једног радикалног прекида, да не кажем уништења свеукупне културе овог народа“, казао је митрополит Амфилохије.
То је, како је навео, јединствени подухват у Европи и свијету да се један народ одриче имена свог језика и свог писма, на коме је створио све оно што је створио и кроз шта је ушао кроз све историјске народе.
Митрополит Амфилохије је истакао да би стога 520. годишњица Октоиховог осмогласника требало да буде подсјетник свима који припадају овој култури и писму да се замислимо куда смо кренули.
„Треба да размислимо да ли је то истински, прави пут којим треба ходити у будућности, или је то једно од многих искушења наших времена; искушења за која се надамо да ће подстаћи све разумне људе од културе и памети, свијести и савјести, да размисле да се врате себи, памети, знању, свом наслеђу“, казао је он.
