Чувени аустријски писац Петер Хандке, познат по свом хуманизму и љубави према Србима допутовао је на Косово и Метохију, како би Србима у Великој Хочи уручио део новца од награде ,,Хејнрих Ибзен“ која му је додељена у Ослу прошле године. На ово своје путовање је поред пријатеља Златка Боцокића и преводиоца његових књига и књижевника Жарка Радаковића, са којима је већ долазио неколико пута, повео и супругу Софију.
После ноћења у дому породице Петровић у Великој Хочи, за Хандкеа и његове сапутнике, је бруј црквених звона са звоника цркве Светог архиђакона Стефана, био позив на литургију. Има ли лепшег дана од Сретења Господњег да се сретну пријатељи и то у светињи, на литургији. Литургију је по обичају служио отац Миленко, парох великохочански, дугогодишњи пријатељ и домаћин Петеру Хандкеу. Необично лепо време за ово доба године, било је још један разлог да несвакидашњи посетиоци Велике Хоче прошетају сеоским улицама и обиђу светиње. До Кујунџића куле и цркве Светог Николе води их Франческо Скарфи, Италијан, који као и Хандке воли Велику Хочу и ради на пројекту побољшања услова живота у овоме селу. Успут се сусрећу са људима који их поздрављају и захваљују на доброчинству. На позив брачног пара Гарић, Саве и Милице, свраћају у њихов дом. Чаша белог вина и кафа у дворишту под метохијским небом, које Хандке посебно воли, и разговор. Онако спонтан, пријатељски, о виноградима, пољима, традицији, птицама кукавицама и змијама... о ,,енклавама“ на Косову и Метохији. До сада је ишао у Гораждевац, Косовску Митровицу, Приштину, Грачаницу... али се Великој Хочи увек враћа. Пре пар година је са мештанима Велике Хоче и Ораховца поделио своју књижевну награду,,Хајнрих Хајне“ у вредности од 50 000 евра. Овога пута је део своје награде у истој вредности, која се додељује поводом годишњице рођендана славног норвешког писца Хејнриха Ибзена, наменио изградњи базена у Великој Хочи. О томе је разговарао и са владиком Теодосијем који је дошао у Велику Хочу да се сретне са Хандкеом и аустријским амбасадором Јоханом Бриегером. Као и Срби овога краја и владика Теодосије није крио задовољство што се састао са Петером Хандкеом, књижевником светског гласа и великим пријатељем Срба. Са нама је поделио ту своју радост рекавши да ,,људима који живе у енклави као што су Ораховац и Велика Хоча и друга места, много значе такви сусрети, посете знаменитих великих људи, јер знају да нису остављени, да нису сами и да то што они чине живећи у овим енклавама, значи и за друге људе који су физички далеко, а који у срцима носе и Косово и Метохију са свим вредностима историјским, културним и уопште“.
- Данас на празник Сретења овде у Великој Хочи имамо велику радост и част да нас је посетио наш искрени пријатељ Питер Хандке, који је и раније долазио у Велику Хочу и који све чини да становници Велике Хоче и уопште наш народ српски на Косову и Метохији може да створи боље услове за живот и одрживост. И од данашњег сусрета можемо очекивати да ћемо у будуће да радимо разне пројекте, да ћемо учинити да Велика Хоча и Ораховац буду места где ће се лакше живети и нарочито да обрадујемо децу, да се остваре неки пројекти који ће децу учинити срећнијом на овом простору. На нама је да се трудимо да чинимо, да деламо, а успех је од Господа, Бог даје да оно што посејемо никне и да донесе слатке и добре плодове- рекао је владика Теодосије после сусрета са Хандкеом.
Хандке је обишао и место где ће по плану који је за Велику Хочу начинио Франческо, бити изграђен базен за децу и омладину Велике Хоче и Ораховца. Са владиком Теодосијем и аустријским амбасадором обишао је и новообновљену Виницу Светог Стефана у којој ће у скоријој будућности бити опремљена просторија за дечји 3Д биоскоп.
Иако долазе из различитих земаља Петер Хандке и Франческо Скарфи имају исти жељу- да помогну Српском народу који овде живи:
- Када сам прошли пут долазио у Велику Хочу срео сам Франческа - прича нам Хандке. Он ми је испричао да планира изградњу базена за децу и младе у овоме селу и ја сам одлучио да помогнем. Схватио сам да и он жели да помогне овим људима. Ако радимо заједно учинићемо више. И ето док је он често овде, ја морам да будем доста одсутан да бих био ту. Моји путеви су околни, али нас опет Велика Хоча спаја.
Иако су му путеви околни, како каже, за Хандкеа је Велика Хоча место са Божјим благословом.
-Велика Хоча је место са Божјим благословом, али пуно несрећних људи. И зато да би их разумео долазим често. Волим да разговарам и пијем вино са овим људима. Приликом неких ранијих посета сам пешачио са њима по околним пољима, брао печурке и лековито биље, упознавао људе слушајући приче о њиховим животима и учествујући у њиховим обичајима- каже Хандке.
Велика Хоча и Ораховац су нашле место и у Хандкеовим књигама. Његова књига ,,Кукавице од Велике Хоче“ је настала после једне априлске посете овоме селу.
- Тих дана сам чуо кукавице, много њих, нигде и никад их нисам чуо толико- испричао нам је Хандке. -Чинило ми се да су кукавице из целе Европе дошле ту, у ово мало село. А Ораховац се јавља у једном делу моје књиге ,,Моравска ноћ“. Тамо говорим о једном селу у Србији које се зове Породин, али је то само трансформисано. У ствари, многи делови се дешавају баш у Ораховцу. На пример слика аутобуса који долази у енклаву Ораховац, вози Србе, и сваки пут је све мање места да се окрене, јер се гробље око цркве шири. Или онај део када говорим о гробљу. То је гробље у селу Ретимље близу Ораховца. Ишли смо тамо о Васкрсу 2006. са мајкама и сестрама киднапованих Срба из тог села. Клечао сам са њима док су палиле свеће на оскрнављеним гробовима, и у једном тренутку се појавила змија, прошла је ту поред нас. Та слика ми се урезала у памћење и унео сам је у своју књигу.
Другог дана своје посете, на путу ка манастиру Дечани, Хандке је посетио и своје пријатеље у Ораховцу: Дејана и Јовану Баљошевић, Добрилу и Славицу Витошевић. Желео је да и његова супруга Софија направи пар корака по ораховачкој калдрми и својим очима види како су Срби у 21.веку ограничени да живе у само једном делу града.
Из манастира Дечани Хандке ће отпутовати за Београд где је 17.фебруара за њега и његову супругу приређена предпремијера филма ,, Енклава“ Горана Радовановића. Жели да види тај филм, јер како каже и сам живи у ,,енклави“:
- Енклава је моја кућа, двориште, врт, моје књиге, ја сам енклава... Ови људи у Великој Хочи и ја смо често једно - рекао је Хандке у Великој Хочи.
И зато кад неко спомене имена те две ,,енклаве“ ,,Ораховaц и Велика Хоча“ у њему се увек јављају речи ,,нада и сан“. Да ће бити боље. Зато и помаже и дели оно што има са Србима у овим местима и поручује им да издрже ,,макар у инат“.
