У цркви свете преподобномученице Параскеве у Лапљем Селу данас је служен парастос путницима страдалим у нападу на аутобусе „Ниш-експреса“ 16. фебруара 2001. године у месту Ливадице. Парастос су благословом Епископа рашко-призренског Теодосија служили свештеници јереј Бојан Крстић парох лапљеселски, јереј Никола Драгићевић парох косовопољски и јереј Бранислав Секулић парох грачанички.
За дванаест путника , међу којима је и једно двогодишње дете, правде нема ни после 14 година, а чланови њихових породица изгубили су сваку наду да ће злочинци одговарати за овај монструозни чин.
Јелена Драговић, сестра страдале Мирјане (19), која је кобног дана била заједно са сестром у аутобусу, каже да верује само у „Божију казну“, јер у људску, како је рекла, више нити не помишља.
„ И данас је као и свих 14 година на данашњи дан леп и сунчан дан, окупљамо се овде да поделимо тугу макар мало, правде нема, а једино је наша бол све већа и већа“, каже Јелена кроз плач.
Заменик косовског премијера Бранимир Стојановић рекао је након парастоса да „четрнаест година зликовци чекају да заборавимо“.
„Четрнаест година ми чекамо правду. Данас сам ту да поделимо бол који се поделити не може и да поручим онима који чекају да заборавимо, да заборавити нећемо док правда не буде заборављена и за овај и за многе друге злочине.Они који желе да граде нормалан живот са нама, морају да знају да нормалног живота неће бити, док зликовци не буду кажњени за свој злочин, који год и над ким год он био почињен“, рекао је Стојановић.
Гордана Ђорић, једна од путника која је имала срећу да преживи овај напад, каже да стрвичне призоре раскомаданих људских тела никада неће заборавити.
„Сваки пут кад затворим очи тај призор ме оставља без даха, бол који човек преживљава на саму помисао да неко може учинити нешто тако монструозно је поражавајући. Покушавам да живим нормалним животом да не бих оптерећивала своју породицу и пријатеље али да заборавим нећу никад. Имали смо поверење у КФОР, није ми ни на памет пало да може тако нешто да се деси док нас они „обезбеђују“, али испоставило се да сам погрешила“.
У нападу су погинули Сунчица Пејчић, Живана Токић, Слободан Стојановић, Мирјана Драговић, Небојша, Снежана и Данило Цокић, Вељко Стакић, Ненад Стојановић, Милинко Краговић, Лазар Милкић и Драган Вукотић.
Једини осумњичени, за овај злочин био је Фљорим Ејупи, који је након првостепене осуде на 40 година затвора, ослобођен због недостатка доказа, другостепеном одлуком Врховног суда Косова донетом марта 2009. године.
