На празник Светог Фотија Великог (19.02.2015.) Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Фотије служио је, уз саслужење братства манастира, свету архијерејску Литургију у манастиру Крки. Сабравши се у овом светом храму како би одали почаст једном од највећих Отаца Цркве Христове сви присутни верници заблагодарили су му молитвом.
Свети Фотије, Епископ цариградски, са пуним правом својим богоугодним животом заслужио је да га зовемо Великим. Он је један од три светитеља, поред Светог Атанасија Великог и Светог Василија Великог, који носи овај епитет. У време свога постојања суочио се са многим недаћама, јереси и прогоном, али је својим делима потврдио да је сигурно највећи православни Отац деветога века. Свети Фотије Велики био је најученији човек свога доба и основао је хришћански универзитет на коме су се, поред класичне науке и грчке филозофије, изучавала дела Светих Отаца и Свето Писмо Старога и Новога завета. Такође се истакао и као писац, приредивши значајно дело „Библиотека“, велику збирку есеја о делима из античке књижевности и на тај начин их сачувао од заборава, јер су нека од њих данас изгубљена. На молбу свога пријатеља, Амфилохија Кизичког, написао је и дело које је по њему назвао „Амфилохија“ где је давао одговоре на питања о тешким местима из Старога и Новога завета. У свом умногоме плодотворном животу овај велики светац био је аутор још многих значајних списа, али је до дана данашњег остао упамћен пре свега по својој борби за православну веру, а против папинског властољубља и других римских изопачења вере. На Саборима којима је председавао Свети Фотије донете су многе одлуке од великог значаја за православну цркву, па је тако установљено 17 канона који се посебно односе на црквени клир, којима се непослушни монаси и епископи доводе у послушност црквеном поретку и коначно је исповеђено истинско учење о Духу Светоме и утврђена непромењивост Симбола вере.
Овај значајан богослов за време свога живота два пута се нашао у прогонству, па је тако и своје последње дане провео у мучеништву и изгнанству. Ипак, у сво то време он је остао непоколебљив у вери и благ у својим мислима рекавши пред сам крај свога живота „Хвала Богу нашем Спаситељу за све!“ До дана данашњег он је остао велико светло цркве чијим се трагом и ми данас можемо исправно водити учећи се скромности, благости и непоколебљивости у вери и проучавајући његова учења, јер нема хришћанског дијалога без повратка темељима вере које је поставио овај велики учитељ, рекао је Епископ Фотије.
