Вазнесењска црква у Београду и издавачка кућа „Чувари“ обрадовали децу и одрасле
Покретач ове идеје, отац Арсеније каже да је људима који живе у Србији испуњеним православном вером, потребно да и на овај начин доживе своју веру, дочарају лепоту наше вере и историје, и на тај начин и другима пренесу сведочанство вере и лепоте. Стрип се овде појавио као форма која није далеко од нашег православног доживљавања и преношења јеванђељских истина, истина које имамо у вери и житијима, јер и сами живописи могу да кроз ликовну причу преносе библијске и светачке догађаје. Стрип о великом српском светитељу Симеону Мироточивом под насловом „Уздизање“, израз је те вечне Истине о православној вери, о нама и нашем идентитету.
Прота Арсеније казује да имамо силне узоре из наше средњовековне књижевности, али и запажа: „Наша средњовековна књижевност, која је изузетна по изражају и богословској дубини, по књижевној лепоти, запостављена је у српском народу, што је неправда; не знам колико је та неправда случајна, колико тенденциозна, али када у миру и тишини ишчитавамо Житије Светог Симеона које је написао Свети Сава или Житије Светог Симеона које је написао Стефан Првовенчани, то је одлична подлога и основа за сценарио за овај стрип. И друга дела, као Теодосијево Житије Светог Саве или Светог Петра Коришког, изучавани су приликом стварања стрипа, који обједињује неколико уметничких израза и спаја материјално са духовним, иконичним.
Видимо колико је узвишености било у писцима који су то и носили, у ликовима које су они описивали, колико је узвишеног духовног у човеку оног времена, које данас људи често сматрају за време мрака, време незнања.
Кад се човек дубоко задуби у српску средњовековну књижевност, пре свега, у житија, схвати колико је такав суд велика неправда. И уколико је тај мрак средњег века негде и постојао, он свакако није био присутан у Србији која је сијала светлошћу Христовом, сијала лепотом, духовношћу, моралним узорима за живот...“
Познато је да се у нас мало читају књиге, да је медијска слика врло карактеристична и да мало оставља простора за младог човека, дете. Стрип о Симеону Мироточивом је покушај да се понуди нешто ново код нас и призову млади на даље истраживање о томе ко смо ми Срби.
Небојша Василић, аутор и цртач, говори нам како православна иконографија у себи садржи готово све елементе свих уметничких праваца, да се у њој може наћи подлога за уметничко стваралаштво из разних области, и казује шта је намера овог сочиненија: "Жеља нам је да приближимо црквену историју, заинтересујемо данашњег човека за узвишену средњовековну културу српскога народа кроз лик праведног аскете, Божјег угодника, св. Симеона".
Аутор стрипа даље објашњава како се овакав стрип не може цртати по стереотипу, јер, сем ратника и владара Стефан Немања, он садржи дубоку побожност, и требало је изразити његов већ изображени лик на фрескама, приказати тренутак реалистичног догађаја и осликати тај прелаз у свевремени иконични догађај.
Како казује уредник издања Дејан Павловић, у име издавачке куће "Чувари", свако ко је чуо само наслов стрипа, проговорио је, уз захвалност Господу – да, ето, неко о томе и у нас мисли, јер проговорити и на овај начин о утемељивачу српске државе и нације никад није довољно. Ово је само још једна прилика за мисионарење, казао је г. Павловић из „Чувара“, чија су дела ушла у светску продајну мрежу књига. Лед је пробила књига Несвети а свети (аутор архимандрит Тихон Шевкунов). Књиге су показале да је свет гладан и жедан Бога, Православља које приближава човеку суштину живљења по Јеванђељу и Божјим заповестима.
Стрип „Житије Светог Симеона Мироточивог“ је и одличан изазов за неко ново дело; надамо се да ће неки нови клинци радити нови и бољи стрип, цртани филм... проговорити о Православљу и кроз друге форме, као што су позоришне представе, краткометражни или већ дугометражни филм...
Стрип је представљен предпремијерно у Вазнесењској цркви, у среду 9. фебруара 2015. године.
Зорица Зец
