Ктитор Манастира Студенице, Стефан Немања, замонашио се 25. марта 1196. године. Чин монашења њега и његове супруге Ане извршио је рашки архијереј Калиник, највероватније у епископској цркви Петра и Павла у Расу.
Монах Симеон убрзо је стигао у своју Студеницу. Свети Сава је, као игуман Студенице, написао: „Блажени овај старац… остаде у овом нашем манастиру две године“. Одавде је Симеон пошао у Свету Гору 8. октобра 1197. године. За време његовог боравка у Студеници порастао је број монаха. Свети Сава пише: „Блажени отац наш и ктитор господин Симеон“, напуштајући Студеницу „постави игумана овом светом месту, изабравши преподобна мужа, по имену Дионисија јеромонаха, и предаде му да се брине и да снабдева стадо Христово, које је у овом светом месту.“
Ктитор Студенице се упокојио у Хиландару, који је са сином, Светим Савом саградио 1198. године. Упокојење је било „месеца фебруара 13. дан“ 1199. године. Почетком 1206. (или 1207) године, са групом монаха Сава је пренео Симеонове мошти у Метохију, одакле је заједно са браћом жупаном Стефаном, кнезом Вуканом и са племством и свештенством кренуо за Студеницу. У Манастиру Студеници положили су Немањине свете мошти у гроб дана 9. фебруара, неколико дана пре свечаног обележавања Немањиног помена (13. фебруара).
Од преноса његових моштију прошло је 809 година. По типику Светог Саве, због тога што Немањин спомен пада у Велики пост, спомен Ктитора обележен је у недељу пре поста. Уочи Славе служено је свеноћно бденије којим је началствовао Епископ жички Јустин а саслуживало свештенство из жичке Епархије са братијом Манастира. Појао је хор Мојсије Петровић из Београда. На дан празника, Владика је на Литургији беседио о монаштву и вернима који су, и поред јаке зиме, у великом броју дошли из разних места наше Државе. Међу њима је било и гостију из, некад његове, тимочке Епархије и са њима се, тога дана, Епископ Јустин са посебном радошћу дружио и разговарао.
