Новом организацијом православне цркве у Црној Гори, њеном имовином, позабавиће се у врху ДПС на предстојећем конгресу, седмом по реду. Иако се ова партија од оснивања представљала као грађанска, она сада преузима улогу арбитра и то тамо где јој није место, а то је да уређује црквеног питања. Циљ је јасан, покушај интеграције СПЦ и канонски непризнате ЦПЦ у једну која ће се звати Православна црква. Ову причу најавио је Светозар Маровић, потпредседник ДПС, истичући да Православна црква треба да има своје једно седиште у Црној Гори, „и да има иста права као Католичка црква и Исламска заједница“.
Митрополија црногорско-приморска је једина институција у Црној Гори која није под контролом режима, и која није у служби црногорског идеолошког пројекта.
Све друге установе и удружења то одавно јесу: и Универзитет, и Академија наука, и студентска удружења, и синдикалне организације, и највећи део НВО сектора каже за „Новости“ проф. др Будимир Алексић, са Цетињске богословије. Диктаторски режим не може да се помири са чињеницом да јој нека институција измиче контроли. Зато тај режим врши притисак на Митрополију црногорско-приморску како би дошло до промене њеног канонско-правног статуса, односно до стварања „аутокефалне црногорске цркве“.
То би, међутим, био само почетак режимског пројекта инструментализовања Цркве у идеолошке сврхе. Јер овдашња власт се не би задовољила само аутокефалним статусом цркве. Њој не би било довољно да Црква више не буде српска. Власт жели да Црква буде антисрпска, и само би као таква била прихватљива. Мило Ђукановић је ту намеру јасно саопштио: треба му Црква која ће бити „у сагласју са државним интересима Црне Горе“. А приоритетни државни интерес Црне Горе јесте асимилација Срба.
Алексић упозорава да у плановима Мила Ђукановића Православна црква треба да буде један од конституената црногорског националног бића, „што је етнофилетистички приступ Цркви, супротан канонима и потпуно стран њеном бићу“.
Он неће Православну цркву која има јеванђељску мисију, већ он жели институцију која би имала националистичку и асимилаторску функцију, и која би била „у хармоничним односима са државним органима“, у којима за Србе нема места. Дакле, у Цркви какву Ђукановић и Ранко Кривокапић пројектују не би било места, пре свега за Светог Саву, јер је он са становишта официјелне црногорске историографије не само страни светац, него и „окупатор Црне Горе“. У таквој Цркви не би било места ни за српски језик (као што му нема места ни у институцијама ове земље), већ би се служба вршила на лингвистички непостојећем „црногорском језику“, и следствено не би било места ни за ћирилично писмо кога одавно нема у државним органима са којима би Црква требало да буде, по Ђукановићевом науму, „у хармоничним односима“ поручује Алексић.
Браниће Острог
Српска листа најоштрије осуђује покушај окупације Острошког манастира од стране партијских војски, саопштио је координатор Српске листе за Бјелопавлиће Томислав Ђуровић.
За сваку је осуду најава Светозара Маровића да ће Демократска партија социјалиста реализацијом програмских норми кренути у насилно брисање српске одреднице из имена канонске православне цркве. Српска листа тврди да уколико православна црква није српска, она у Црној Гори не може бити ни православна, наводе из ове партије.
На оку тајкуна
Будимир Алексић сматра да после бројних неуспелих приватизација режим сада жели да придобије и црквену имовину.
И да је продају неком тајкуну! Која лудост и безобразлук.
Седиште
– ДПС не смета што Католичка црква и Исламска заједница немају седиште у Црној Гори, али смета када је у питању Митрополија црногорско-приморска. Нека оду до Рожаја и саопште Бошњаку и Муслиману да немају везе за Исламском заједницом у Новом Пазару, па ће видети реакцију – поручује наш саговорник.
