Јеромонах Рафаило Бољевић, игуман манастира Подмаине, одржао је у петак 13. марта 2015, у Духовном центру Преподобног Исаије од Оногошта у Никшићу, предавање на тему "Духовно и душевно“.
Гостовање оца Рафаила у Духовном центру у Никшићу и разговор на тему "Духовно и душевно“ изазвао је велику пажњу и посјећеност вјерника. Уводничар је био Радомир Уљаревић, уредник дијела програма у поменутом Духовном центру.
Према ријечима оца Рафаила једна од великих криза нашег времена јесте "лоша комуникација са духовном мрежом наше Цркве и застрашујуће непознавање њених откривених истина“.
"Истина је откривена, све оно штo треба да знамо, што нам је потребно и за чим наше биће жуди, много више него за хероином, много више него за водом која је символ оне живе, вјечне воде и много више него за хљебом који је символ оног насушног, много више него за свјетлошћу сунца, јер сунце и свјетлост тварна јесте символ нетварног Сунца и нетварне, нестворене свјетлости; за том свјетлошћу чезне наше биће, чезне наш дух. Она је у Цркви откривена и свe што нам је потребно, нама је и постављено, сва она наша најмилија јела које нам наше мајке и баке спремају, а оне такве символизују нашу општу Мајку, нашу Свемајку, нашу бесмртну Мајку Цркву. На тој трпези сва наша јела су постављена и све истине нама су откривене."
"Међутим, постоји један проблем, једна наметнута деформација свијести, рушење унутрашњег поретка које онемогућава ту здраву духовну комуникацију са Духом Божјим, са Духом Светим. Откад је Господ наш Исус Христос, претходно примивши наше тијело и нашу природу, поставши човјек, склонивши препреку смрти, гријеха и демона, и моћно уставши из гроба, уводећи као Васкрсли Свете апостоле у нове истине, бесједећи им као васкрсли човјек, Богочовјек, а ову димензију Његове ипостаси морамо непрестано подвлачити, јер Он је устао ради нас, Он је сишао са Небеса ради нас, оваплотио се од Духа Светог и Марије Дјеве ради нас, основао Цркву само ради нас, окусио страдање и смрт као човјек и васкрсао као човјек“, казао је јеромонах Рафаило.
Као човјек примивши нашу природу, Господ Исус Христос је људску природу дистанцирао, одвојио од гријеха, јер је зачет без гријеха, бесјемено, на шта нас Символ вјере свакодневно подсјећа и обавезује.
"Устао ради нас из гроба и вазнио се са нашом људском природом на наднебесне висине, гдје и данас, и вечерас, гледано из нашег угла, сједи са десне стране Оца. Простор између наднебесних висина и наших кртичњака, наших замрачених домова, спуштених ролетни, пуних пепељара, пуних шприцева, неугасивих телевизора, лажних нада и отворених, спремних и неспремних гробова, преиспуњен је вјечно живом силом Духа Светог Који је у педесети дан кренуо са наднебесних Источника, тачније из њедара Бога и Оца и сишао на људе, не на све људе, сишао на апостоле и формирао Цркву. Од тог дана и тог тренутка, који ми у Цркви торжествено прослављамо, јер Педесетница је велики празник наше Цркве, Педесетница је темељ сваког правог хришћанина."
"У њему нема никакве туге, нема друге наде, друге свјетлости, других потреба, других истина, нити учитеља до Њега Јединог и оних које је Он овластио да у Цркви уче и напасају народ, почевши од апостола, њихових наследника до дана данашњег."
"Дух Свети, моћни Дух Свети Онај Који од Оца исходи, Цар Небески, како смо Га ми призвали овдје вечерас и тиме се вазнијели духом изнад свих царстава овог вијека и овог свијета, и ко год њега призива искрено и вјерујући, постаје у духу житељ тог Царства, без обзира што живи у неком граду који ће за њега, свакако, проћи, јер сви хришћани, дакле носиоци Духа Светог, чекају град који долази, по ријечима Светог апостола Павла, знајући да овдје немају постојаног града“, рекао је о. Рафаило.
Међутим, тајна срца и духовног општења хришћана са небеским Царством, кроз небеског Цара, је непозната многима.
"Многи осјете присуство Духа Светог у њима и сами се удостоје наслеђа духовног, улазећи у духовни простор Цркве, јер Црква православна, како каже архимандрит Рафаил на једном мјесту, има свој тзв. духовни мистични наос, као храм у храму. Нису сви они који стоје у цркви, који су физички присутни, присутни и у духовном наосу. Нажалост, многи допру само до физичког простора храма и задовољавају се душевним општењем са простором у коме влада чисти Дух. Тај покушај је у старту осуђен на неуспјех и такви људи се у духовном простору цркве понашају као рибе на сувом."
"Уколико су сналажљивији, уколико им може бити и уколико их има више, могу да направе одређене комбинације и импровизације у виду акваријума и базена у којима ће своју потребу за пливањем задовољити. Међутим, та вода и тај простор нису они океани духовни, она небеска пространства него симулација и душевна импровизација у којој ће риба, прије или касније, угинути у води која ће се временом кварити, не пружајући животни амбијент некоме ко је, по назначењу, биће вјечности, вјечних простора“, бесједио је о. Рафаило.
Он је додао да у овој недјељи Великог Часног поста, по благослову Цркве, прослављамо једног великог светитеља. Међутим, како смо, како запажа јеромонах Рафаило, научени да живимо у акваријумима, та "велика Небеска риба, тај благодатни делфин и његово величанствено кретање кроз пучину свјетлости истине, многима је, нажалост, потпуно непознат.
"Друга недјеља Великог поста на Васељенском нивоу посвећена је Светом Оцу Григорију Палами, великом светогорском исихасти, тајнику Божје благодати, архиепископу солунском који је својим свештеним подвигом заслужио, потпуно оправдано, име једног од великих богослова, јерараха и учитеља Цркве. Сваке године, и то баш у Великом посту, и баш у овој његовој недјељи, открива се тај опасни вакум између нас и њега, између нас и његове мајке Цркве, између нас и његових Отаца и учитеља и наших отаца и учитеља. Узрок том непознавању великог Оца и његовог учења јесте управо тај тампон душевности. Кад говоримо о овом проблему, морамо признати да ми више немамо толико проблем са душевним међама и баријерама колико са грубо плотским пројавама живота."
"Користимо се приликом да у свјетлости Великог поста и у свјетлости ове Паламине недјеље, Палама је проповиједник духовне свјетлости, тј. благодати нетварне свјетлости, таворске, нестворене, божанске препознамо и сагледамо колико ми, заправо, живимо на тим плотским, грубим нивоима и колико се грцамо и давимо у плотском мудровању. У молитви Деветог часа, сваког дана, и то са метанијом, молимо Господа да силом Свог Крста умртви наше плотско мудровање, да силом Свог распећа, Своје жртвене љубави умртви наше душевне и душевно-плотске пројаве назови-љубави, која бјежи од крста и његовог поимања, скоро као и ђаво. Зато душевно-плотски разум и душевно-плотско мудровање не поимају тајну Крста или је поимају на погрешан начин“, казао је јеромонах Рафаило.
Недјеља Светог Григорија Паламе долази послије недјеља Православља, великог васељенског славља, у којем учествују и празнују они који су у сагласју са Светим Оцима свих Васељенских Сабора, са Светим апостолима. Недјеља побједе вјечне, непромјењиве истине претходи спомену Светог Григорија Паламе који нам својим животом и својим учењем открива којом то истином Црква војује и побјеђује увијек све непријатеље.
"Ова недјеља нам открива тајну Цркве и њене силе, њене непобједивости. Ово наше вече и овај Духовни центар потврђују ту побједу, а колико је ми разумијемо и колико ту побједу доживљавамо као своју побједу то јесте наш проблем. Та несвијест и то неразумијевање, браћо и сестре, представљају узрок свих наших других проблема које ми препознајемо, нажалост, тек негдје на периферијама, али узрок слабо и никако.
Паламина недјеља то открива свима који је пажљиво дочекују и изучавају. На "билборду“ Великог поста његово име заузима почасно мјесто. Црква има много дубље разлоге зашто је ова недјеља баш Паламина. На нама је да приђемо, окусимо и видимо, упознавши се са Оцем и његовим учењем. А недјеља која слиједи јесте Крстопоклона недјеља у којој Црква своју дјецу, своја чада, своје ученике призива да се тајни Крста поклоне. Тајна Крста се не може разумјети до у свјетлости благодати Божје.
Душеван човјек, да не говоримо о плотском човјеку, плотски човјек тетовира крст, он крст ставља, не знајући при том да тиме изазива гњев Божји и привлачи силу која скрнави, на своју гардеробу, носи га око врата, а гријеши смртно, качећи га о разне привеске, бацајући се с њим и остављајући га гдје му није мјесто, не цјеливајући га, не поштујући, не носећи га часно ни физички, а камоли душевно и духовно“, мишљења је отац игуман Рафаило Бољевић.
Он је навео ријечи архимандрита Рафаила Карелина, који се сматра за "легитимног наследника Светих богослова Цркве и носилаца таворске свјетлости, оног тајанственог, мистичног блага Православља“, да се многи од инославних интересују и прилазе православној вјери, али само ријетки улазе, јер се не може ући изван врата Цркве.
"На нама је велика одговорност, јер смо ми наследници тог богатства, ми смо прејемници по природи, ако хоћете и по крви и по духу, наследници и санаследници великих Отаца и ми то богатство треба да препознамо, да му се дубоко духовно поклонимо, да га цјеливамо, да га активирамо у нашим срцима, умовима, у нашој вољи, у нашем разуму, у нашој души и у нашим тијелима и да као такви постанемо сасуди и благодатна свјетила која ће да свијетле свијету, да сваки хришћанин и сви ми који смо овдје сабрани, иако то звучи многима прејако, јер су нас убиједили да нијесмо тог формата, али, Црква не одустаје и свим овим недјељама подсјећа нас на шта смо позвани, ко нас позива и кога треба да слушамо, чији глас да слушамо и у чијем учењу да препознамо глас Архипастира и врховног Архијереја Који је рекао апостолима, преко њих ученицима Светих апостола, и нашим учитељима: "Идите дакле и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа“.
"И у том вашем гласу они ће чути и мој глас. Биће једно стадо и један пастир. У свим учитељима наше Цркве, почевши од Светих апостола до нама блиских учитеља, одјекује један глас, глас Господњи, дјелује једна сила, сила Духа Светог, пројављује се једна воља, воља Оца небеског“, рекао је, између осталог, током предавања на тему "Духовно и душевно“, јеромонах Рафаило, игуман манастира Подмаине.
Након овог веома занимљивог и душекорисног излагања о. Рафаило је, благосиљајући сабране, поклонио свима по примјерак књиге "Душевна болест“, архимандрита Рафаила Карелина, која је из штампе изишла у издању Манастира Подмаине. У простору Духовног центра биле су изложена и друге књиге из богате издавачке дјелатности ове наше светиње. Вјерни народ је искористио прилику да оцу Рафаилу упути и питања, интересујући се о узрастању у духовном животу и искушењима која носи савремено друштво.
