У књизи Поновљених закона (нпр. 5. Мој 15,1) спомињу се године опроштаја, које заправо представљају не само опроштај него дане и године светковине када се поново успоставља равнотежа између Бога и људи, и то ни мање ни више него управо, довођењем свега кроз праштање у нови – „слободни“ поредак. Тада су се и робови ослобађали, тада су се све врсте дугова праштале. Тада је наступала права и пуна радост због година јубилеја.
Имајући ту библијску истину на уму, годину дана после доношења честице моштију Светога Нектарија Егинског у цркву Ваведења Пресвете Богородице – Горњокарловачку цркву, Епархија сремска и град Сремски Карловци присетио се какво је велико ослобођење и благослов добио доласком и останком овог дивног Светитеља.
„Кажу светитељи: Где год да је честица моштију ту је читав светитељ – где год је Светитељ ту је и благодат Божија“, казао је окупљеном народу синоћ на Светој тајни Јелеосвећења јереј Јован Милановић, настојатељ храма.
Дани прослављања светитеља Нектарија Егинсгког почели су у петак, 20. марта у 19 часова, Светом тајном Јелеосвећења, коју су служили су: протојереј-ставрофор Радомир Мишић, архијерејски намесник шидски, протојереј Борис Милинковић, архијерејски намесник сремско-карловачки, јереји: Станко Тркуља, парох хртковачки, Бранислав Мишковић, парох румски, Миљан Лапчевић, парох шашиначки, Предраг Докић, војни свештеник 204. бригаде и јереј Јован Милановић, надлежни парох.
Верном народу обратио се протојереј Борис Милинковић указавши да је јеванђељски начин живљења једини пут којим треба да идемо.
„И на овој Светој тајни Јелеосвећења видимо и и препознајемо да је Црква Христова истинско и право крило, као мајчинско крило у коме се сви осећамо сигурно. Црква је то крило, простор и време у коме смо своји на своме…“ рекао је у беседи отац Борис. Благопоучним речима поучио је отац Борис окупљене који су у великом броју пришли овом великом Божјем угоднику Светом Нектарију Егинском који је, како је рекао отац, знао да се човек остварује једино у Цркви, и знао је да све недаће које човека сналазе у животу у крилу Цркве човек прима као благослов Божији. Истакао је да Црква учи свакога дана човека током овоземаљског живота како да се са недаћама бори.
„Данас смо позвани да сведочимо Христа и Јеванђеље и јаче и радосније него што су то наши преци сведочили јер се у томе препознајемо и остварујемо и то треба да буде пут нашег спасења…“ казао је отац Борис и упутио да треба да препознамо и видимо и оне које нико не воли, да препознајемо и оне који се не кају а треба да се кају, и да видимо и препознамо и оне који нису у Цркви, а требали би да буду… јер сви морамо да будемо у Цркви јер је то једини начин људског постојања, јер нас води у вечност и ка вечности….“ додао је отац Борис.
Свако време је време искушења, али свако од нас се у свом времену спасава: тако је и ово вече када се сабрао народ у цркви Ваведења Пресвете Богородице,ово вече на којој је вршена Света тајна Јелеосвећења, ово вече нашег спасења.
ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊЕ ИЛИ САБОРОВАЊЕ
Јелеоосвећење је Света Тајна у којој се на болесника, уз помазивања његовог тела јелејем, призива благодат Божија која исцељује душевне и телесне немоћи.
Света Тајна Јелеосвећења у Цркви је установљена на основу речи светог апостола Јакова, који каже: Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вере ће спасити болесника, и подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му се (Јак. 5, 14–15). Црква је ову Свету Тајну установила полазећи и од речи Господњих, упућених Његовим ученицима када их је послао на проповед: Болесне исцељујте, губаве чистите…(Мт. 10, 8). Као потврда за ово служе такође речи светог Јеванђелисте Марка, који прича како су свети апостоли, када их је Господ послао на проповед, исцељивали болесне: И отишавши проповедаху да се покају. И демоне многе изгоњаху; и помазиваху уљем многе болеснике, и исцељиваху (Мк.6,12-13). Све ово сведочи о богоустановљености Свете тајне Јелеосвећења. На основу црквених историјских споменика долазимо до закључка да је Света Тајна Јелеосвећења над болесницима обављана још у првим и наредним вековима Цркве Христове.
Света Тајна Јелеосвећења се савршава само над болеснима (Законоправило, 163), а забрањено је савршавати је над здравима и над умрлима. За ову Свету Тајну болесник мора да се припреми покајањем и исповешћу својих прегрешења, а после или пре Јелеосвећења причешћује се Светим Христовим Тајнама. Јелеосвећење се може понављати. Ову Свету Тајну врше седморица свештеника, у цркви, ако болесник може да устане из постеље, или у дому, међу сабраним људима. У складу са тим и сам чин се састоји од седам читања из Апостола, седам читања из Јеванђеља, седам молитава и исто толико помазивања. Број седам изабран је у знак седам дарова Духа Светога, по примеру седам молитава пророка Илије којима је закључао небо, и седам погружења Немана Сиријанца у Јордану, након што се очистио од губе. У случају нужде Јелеосвећење може да обави и мањи број свештеника, па чак и један, но Света Тајна се и у том случају савршава у име пуног сабора седам презвитера, те стога треба да буде прочитано свих седам молитава и да се обави свих седам помазивања.
СУБОТА – дан духовног одмора
У славу и част Божјег молитвеника Нектарија Егинског верни народ је и литургијским сабрањем 21. марта т.г. заблагодарио Господу на дару кроз мошти Светитеља које се налазе у Горњој Цркви.
Верни народ епархија: сремске, бачке, ваљевске, београдско-карловачке итд, од раног јутра хитао је у цркву Ваведења да узнесе молитве Господу, причести се Светим тајнама и заблагодари Светитељу Нектарију Егинском што пред његовом честицом моли за оздрављење и исцељење душе и тела.
Како казује и надлежни парох и настојатељ Горњокарловачке цркве јереј Јован Милановић, видно је да је Божји угодник нашао место у бројним домовима у Сремским Карловцима и шире, и да се њему за помоћ обраћају болни којих је сваки дан све више, на нашу жалост. Црква бележи и оздрављења. Многи долазе да узнесу благодарност Светом Нектарију Егинском што је пред Господом узнео молитве и сузе њихове.
Црква је данас била пуна причасника са свих страна. Једним устима изговарао се Символ вере а молитва Оче наш певала се заједно са хором Карловачке богословије којој су припомагале обе певнице за којима су такође били богослови.
По благослову Епископа Василија, који је био спречен да свештенослужи, архијерејски намесник сремскокарловачки, прота Борис Милинковић началствовао је Светом Литургијом уз саслужење протојереја: Сретена Лазаревића, арх. намесника румског, Миленка Поповића, старешине Доње карловачке цркве, те јереја: Бранислава Мишковића, пароха румског и Предрага Докића, свештеника војног.
У својој беседи, прота Борис Милинковић између осталог је казао:
„…Постоји једна често изговарана реченица у данашњем свету у коме ништа не постоји као стално и стабилно, већ је све несигурно, пролазно, ништавно, а то је оно што хришћани врло добро знају и препознају; то је реченица која каже: будућност је нешто што се ствара данас!“
„Окупљени око свете Тајне данас у Горњокарловачкој цркви, као и у свим православним храмовима, ми смо остварили своју будућност, јер, сваки пут када свој живот везујемо за оно што је непролазно, вечно, трајно – вредности које проповеда јеванђеље, ми чинимо једно стабло и видимо како Црква вековима сведочи истину.
Господ снагом своје љубави исцељује и диже из болести и чини чуда записана у Светом Писму, а молитвеник пред лицем Његовим – Свети Нектарије Егински сведоком је предивних чудеса Божијих.
Глас Цркве се мора слушати; по гласу Цркве свој живот треба увек изнова равнати. По гласу и речи Цркве равнати сваки секунд свог живота. Сваки свој корак, свки дан овоземног живота, и оно што чинимо, молимо, мислимо, мора бити у складу и духу јеванђеља…
Без овога, пропадање је не само наше него и ближњих. Морамо имати на уму колико је сваки наш корак, свака наша реч, нешто што смо учинили и рекли, посведочили, исповедили погрешно – колико је некога саблазнило, а колико је истовремено захвалности према Богу када препознамо да смо некад својим добрим делом, исповешћу и покајањем привели имену Божијем…“
Колач у част Светог Нектарија пререзао је прота Борис Милинковић.
Чинити добра дела, треба, да нам се никад не досади: трон за честицу моштију Светог Нектарија Егинског даривала је породица Драгутина и Надежде Милутиновић којој је настојатељ храма јереј Јован Милановић уручио захвалницу.
За све причаснике, госте, у порти храма је припремљено послужење, па је верни народ окупљен око трпезе љубави причао своја искуства, излечења и исцељења након обраћања Светом Нектарију Егинском којем се сваке суботе у Горњокарловачкој цркви чита акатист.
Овом Божјем угоднику читају се акатист у манастиру Раковица (сваке недеље) манастиру Светог архангела Гаврила у Земуну, Ваљеву итд….
Нека би Бог дао да оваквих благодатних јубилеја буде све више, а даровима Божије љубави која нам се вазда излива, да се наслађује све више душа које чезну да се сусретну – причесте живим Богом.
