Поноћном Литургијом у цркви Успења Пресвете Богородице, коју је служио парох ораховачки отац Срђан Јеринић, почело је обележавање најрадоснијег хришћанског празника Васкрсења Господњег. Узимајући светлост од ,,Незалазне Светлости“ и одрасли и деца са свећама у рукама и лицима обасјаним радошћу, ишли су у опход око цркве, на којој су се недавно уздигли нови крстови, док су их пратили звуци звона са реконструисаног звоника. Дечица, најрадоснија, хитала су Светом путиру да се причесте Телом и Крвљу Господњом, а за њима, у дугачком низу, прилазили су и одрасли.
Са певнице се на целу цркву ширило појање славословља Васкрсења, а песму је пратио и окупљени народ. Слави се Вакрсење Господа. Господ је страдао, а потом Васкрсао и дао наду свима који страдају да Васкрсење долази после страдања. А то значи много овим људима који на Косову и Метохији живе, трпе, страдају већ годинама од иноверних... Вакрсење Господње даје наду. То се чуло и из Посланице коју је упутио патријарх српски Иринеј и позвао све да се моле за народ на Косову и Метохији. И после освећења Васкршњих јаја, она су се уз нафору нашла у рукама свих окупљених, а било их је више од стотину. За један део Ораховца, са преосталих десет одсто становника од броја пре рата, то је пуно.
Отац Срђан, је пред својом паством стајао радостан говорећи:
-Драга браћо и сестре, Васкрсење је радост целога живота, а не само данашњега дана, и сви хришћани, свакога дана, треба да прослављају Христово Васкрсење. У Посланици Патријарха Иринеја, смо чули да је Свети Серафим Саровски увек људе поздрављао са ,,Христос Васкрсе, радости моја“. Управо нека би нам тај поздрав био путовођа кроз цео овај наш живот, да бисмо разумели да човек не живи само у овоме животу, већ живи за вечни живот. Човек јесте створен за вечност, привремено је био изгубио тај пут, али му је управо кроз догађај и радост Христовога Васкрсења та могућност поново враћена. Зато, ово јесте празник свих празника и корен свих корена, ово је почетак свих почетака, као што смо чули у данашњем Јеванђељу. Управо од тог прапочетка, па до највећег догађаја Васкрсења Христовога, сви путеви јесу путеви Божји и зато само тим путем и можемо да идемо и само тим путем треба да ходимо. Нека би радост Васкрсења донела свима праву истинску, духовну радост и духовну слободу, јер Васкрс је празник слободе, истинске праве духовне и душевне слободе, када треба да будемо разрешени греха управо Христовим Васкрсењем.
Отац Срђан је подсетио на посебну радост овог Васкрса због доласка Благодатног огња из Јерусалима у Београд, рекавши да ће на Васкршњи Понедељак благодатни огањ стићи на Косово и Метохију, најпре у манастир Грачаницу, а потом у Дечане и Пећку Патријаршију и друге храмове. На крају беседе отац Срђан је пожелео да у свима ,,та светлост са гроба Христовога пробуди праву истинску духовну радост и духовну светлост“.
Уследило је куцање васкршим јајима, радост се пренела у црквену порту, а потом се преселила у све домове. Са зором већ, дечица су се размилела по комшилуку и родбини, честитала Васкрсење и добијала црвена Васкршња јаја на дар. У новом руху добијеном од родитеља за овај празник, из куће у кућу проносила су деца вест о Христовом Васкрсењу, а одрасли, са покојом сузом радосницом, даривали су их и по којом чоколадом или другим слаткишем.
И то се не завршава за један дан, већ ће трајати и наредних дана и чуће се најрадоснији поздрав ,,Христос Воскресе!“ и одговор ,,Ваистину Воскресе!“
