Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је данас да је смрт 12 бањалучких беба 1992. године најстрашнији злочин, који је не само породична, већ и национална трагедија и да се тога увијек треба сјећати и достојно обиљежавати.
Обраћајући се на скупу поводом обиљежавања 23 године од страдања 12 беба у бањалучком Клиничком центру, Цвијановићева је рекла да је овим злочином 1992. године тешко нападнута Република Српска, на један посебан начин.
"Другачије је када се воде битке и оружани сукоби, јер имате људи који у томе учествују, а другачије је када ускратите неком новорођеном бићу право на живот само зато што не дозволите да се допреми кисеоник који је неопходан за наставак његовог живота", истакла је Цвијановићева на скупу код Спомен-обиљежја "Живот" у Бањалуци.
Према њеним ријечима, данас би то били млади људи, пуни живота, чланови породице, друштва, неки на факултету, неки са завршеним факултетом, неки ожењени, удати, неки би се спремали за то, преживјели све иза себе ђачке екскурзије, друговања, али, нажалост, ове породице нису имале прилику то да доживе.
Наводећи да се снага једног друштва увијек прво почне одмјеравати по породилиштима, Цвијановићева је истакла да је сваки злочин страшан, али да је одузимање права на живот новорођенчадима страшнији од најстрашнијег злочина.
"Ово је била страшна лекција коју смо морали да научимо на почетку тих ратних дешавања, нажалост, ништа нису биле боље ни лекције које су услиједиле. Сваки пут су биле довољно страшне да разумијете да не можете да изразите своју бол, да не можете да пошаљете праву ријеч или истину о нечему онима који се зову свјетски моћници", каже Цвијановићева.
Она је напоменула да би УН по правилу требало да означава организацију уједињених народа, која треба да служи на добробит свим чланицама.
"Али, нажалост, та страшна ствар која се десила прије 23 године научила нас је да није увијек све тако", рекла је Цвијановићева.
Она је додала да Република Српска сарађује са бањалучким Удружењем "12 беба" и покушава на различите начине да помогне овим породицама, али да је то увијек недовољно.
Вијенце и цвијеће код Спомен-обиљежја "Живот" у центру Бањалуке положили су мајке умрлих беба, премијер Републике Српске Жељка Цвијановић, потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, изасланик предсједника Српске Миладин Драгичевић.
На Спомен-обиљежје вијенце су положиле и делегације републичке и бањалучке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, делегација града Бањалука, конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, изасланик предсједавајућег Предсједништва БиХ Мира Пекић, делегација Клиничког центра Бањалука, делегација Савеза и организација ратних војних инвалида Републике Српске, Удружења жена жртава рата Републике Српске, Савеза логораша Републике, шеф канцеларије ОЕБС-а у Бањалуци, делегација СУБНОР-а.
Смрт 12 беба била је посљедица недостатка кисеоника чији је транспорт, због неразумијевања свјетских моћника, онемогућен на простор Бањалуке, јер су се та и книнска регија тада налазиле у окружењу.
Прва беба је умрла 22. маја, након чега је услиједила агонија и смрт осталих беба, док је "тринаеста звјездица" Слађана Кобас умрла 13 година послије, а преживјела четрнаеста беба живи са тешким физичким и менталним оштећењима.
Агонија је прекинута пробојем коридора и спајањем бањалучке регије са осталим дијеловима Српске и Србије.
Парастос и цвијеће за 12 бањалучких беба (ВИДЕО)
У Бањалуци је данас служен парастос и положено цвијеће на гробницу 12 бањалучких беба на Новом гробљу, поводом 23 године од страдања 12 беба у бањалучком Клиничком центру
Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изјавио је новинарима да је потребно вјечно одржавати успомену и сјећање на 12 бањалучких беба.
Митровић је рекао да Спомен-обиљежје "Живот" у центру Бањалуке даје симболику животу и да вјечно оставља успомену и сјећање као поруку да се овај злочин никада нигдје не понови.
Он је подсјетио да је током протеклог рата страдало много дјеце, од којих је неколико десетина ексхумирано из масовних гробница.
- Неколико десетина дјеце било је у логорима, међу којима је, нажалост, било силоване женске дјеце, од којих је једна имала девет година и од посљедица силовања је умрла - истакао је Митровић.
Секретар Удружења "Дванаест беба" и мајка једне од 12 бањалучких беба Жељка Тубић изјавила је новинарима да је сваке године родитељима тешка успомена на њихову дјецу које више нема, а која би данас да су жива имала 23 године.
- Наше дјеце више нема због неумољивости Савјета безбједности УН да се 1992. године достави кисеоник у Клинички центар Бањалука - рекла је Тубићева.
Она је додала да се сваке године, захваљујући Влади Републике Српске и граду Бањалука, обиљежава годишњица смрти 12 бањалучких звјездица.
- Тај дан увијек носи поруку да се више никада нигдје не понови овакав злочин, али се надамо да ће за њега, ипак, неко једнога дана и одговарати - нагласила је Тубићева.
Она је рекла да је само Удружење немоћно да подигне тужбу против Савјета безбједности УН пред Европским судом за људска права у Стразбуру, истичући да треба проћи још времена да би се стекли услови за тужбу, што подразумијева велика финансијска средства и именовање некога ко ће заступати мајке.
Тубићева је рекла да Удружење има разумијевање од предсједника Републике Српске Милорада Додика, који је увијек помогао колико је могао.
Парастосу су присуствовали савјетник предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, представници Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Савеза логораша Републике Српске, Савеза организација и удружења ратних војних инвалида, породица погинулих и мајке преминулих беба.
Смрт 12 беба била је посљедица недостатка кисеоника у бањалучкој болници, чији је транспорт, због неразумијевања свјетских моћника, онемогућен на простор Бањалуке, јер су се та и книнска регија тада налазиле у окружењу.
Прва беба умрла је 22. маја, након чега је услиједила агонија и смрт осталих беба, док је тринаеста звјездица, Слађана Кобас умрла 13 година послије. Преживјела четрнаеста беба живи с тешким физичким и менталним оштећењима.
Агонија је прекинута пробојом коридора и спајањем бањалучке регије са осталим дијеловима Српске и Србије.