Српско удружење "Ћирилица" из Требиња данас је обиљежило своју крсну славу - Свете Ћирила и Методија кићењем града азбуком, те шетњом ђака Основне школе "Јова Јовановић Змај" који су носили цртеже са азбучним словима градским улицама.
Шетњи градом претходила је празнична литургија у Саборном храму у славу "апостола словенске писмености", те ломљење славског колача.
У Српском удружењу "Ћирилица" Требиње истичу да су кроз разноврстан програм жељели да укажу на важност очувања српског писма, те да на овај начин привуку пажњу грађана.
Предсједник Удружења Весна Андрић рекла је да посебно радује подршка институција програмским активностима удружења, јер су, осим школа, спремност да подрже акције требињске "Ћирилице" показале и друге градске и републичке структуре.
"Под покровитељством града Требиње направили смо азбучне наките за град из `Азбучне пјесме` владике Атанасија, а наша манифестација ушла је и у програм Требињских љетних свечаности", истакла је Андрићева и додала да им је много помогла и Црквена општина, чији просторије користе за рад, јер своје немају, као и Културни центар, Народна библиотека и Музеј Херцеговине.
Професор српског језика и књижевности Милана Бабић каже да је ћирилица више од писма и да она представља и својеврсно културолошко и религијско опредјељење, због чега ово друштво настоји да изгради сарадњу са свим "баштеницима ћирилице из корпуса православне циливизације".
Она је најавила да ће прва наредна активност Удружења бити промоција књиге "Српски језик између науке и политике", професора Милоша Ковачевића, која је у требињском Културном центру заказана за четвртак, 28. мај, од 19.00 часова.
"Ријеч је о једном од највећих познавалаца српског језика и најистакнутијем борцу за наш језик. То је и најбољи почетак наших будућих програма - вечери дружења са нашим језичким дјелатницима, културолозима, политиколозима", истакла је Бабићева.
У требињској "Ћирилици" истичу да је од оснивања, у фебруару ове године друштву приступило више од 200 чланова.
Удружење је основано са циљем промоције ћирилице као јединог писма српског језика и борбе за њен привилегован статус у јавној употреби.