Српска православна Црква у Банату, Зрењанину (Петровграду) је обележила Вазнесење Господње, Славу познату у српском народу као Спасовдан. Оваj хришћански празник коjи се слави 40. дан, шесте недеље након Васкрса, храмовна jе слава новог Православног храма Вазнесења Господа Исуса Христа у зрењанинском насељу "Багљаш" које броји 30.000 становника а до сада није имао своју богомољу.
Тај део града је окренут према Новом Саду и својевремено је 70-тих и 80-тих година грађен од социјалистичке врхушке са намером да велича толико много уздизан рад и социјалистичко самоуправљање. Наравно, у центру насеља архитекте су предвиделе место за школу, пијацу, Месну заједницу са салом за културне активности, трговине али за храм просто није било слуха. Храм је спадао у ону лекцију о мрачном средњем веку који се није уклапао у светлу будућност. Расле су тако генерације младих у овом насељу обездуховљене и раслабљене. Благи Бог који ништа не оставља недовршеним подарио је Банатској земљи пастира који је и у овом насељу, попут многих диљем Богомспасаване епархије, отпочео са подизањем храма пре неколико година. Некада је на том месту био забавни парк у који је одлазила омладина Багљаша да губи време а данас је то место у којем се долази на молитву која спасава душе.
Дан раније храму је поклоњена предивна икона Светога Саве анђела српске Цркве. Насликао ју је уметник Миљан Прелевић који није ни знао да се спрема Литургија. Када је од вероучитеља Владимира Рајића чуо да се спрема богослужење у храму одлучио је да то буде прва ставка у књизи ивентара и даровао је икону. У том храму у изградњи одржана је прва Света Литургиjа, коjу jе служио Његово Преосвештенство Епископ банатски Никанор, уз саслужење епископа и свештеника Српске православне цркве.
Након Свете Литургиjе обављено jе и резање Славског колача, како то обично у Срба бива. Уз Епископа Никанора, литургиjу jе, по први пут у нашем граду, служио и Епископ Антониjе, викарни епископ моравички и старешина Подворjа српске патриjаршиjе у Москви. Он jе свим присутним верницима пренео искрене поздраве и честитке Патриjарха московског и целе Русиjе Господина Кирила и одао признање Епископу Никанору за све напоре коjе чини на обнови старих и изградњи нових храмова широм Епархиjе банатске. Епархија Банатска заиста следује примером велике Руске Цркве у нашим скромним условима.
Кум храмовне славе, зрењанински привредник пореклом са Косова Будимир Jовановић, предао jе кумство градоначелнику Зрењанина, Чедомиру Jањићу, коjи ниjе пропустио прилику да помене чињеницу да се у овом граду подиже jош jедан храм, у насељу "Зелено поље". Градоначелник је истакао : « Данас могу да буду задовољни сви православни верници и сви грађани Зрењанина, Петровграда, jер jе ово први храм коjи се гради из темеља после више од 200 година у нашем граду и на њега сви можемо да будемо поносни. Захваљуjем се нашем Владики коjи нам jе указао част и довео тако високог госта Српске православне цркве. Захваљуjем се и људима из месне заjеднице на Багљашу коjи данас организуjу целодневни програм, а jа се надам да ћемо следећу славу у овом храму дочекати у покривеном обjекту «.
И заиста историјски гледано изградња храма на "Багљашу", првог, дакле, коjи се зида из темеља у нашем граду након више од два века, започела jе у jесен 2011. године, на простору између Булевара Вељка Влаховића и Стражиловске улице, у центру наjвећег зрењанинског насеља. Освећење земљишта новог храма и постављање крста одржано jе 26. априла 2009. Године и занимљиво је да је први Крст који је пободен био сломљен и украден са свог места од стране непознатих вандала. Протонамесник Слободан Честић апеловао је том приликом на безумнике који су се дрзнули да оскрнаве ово свето место да се прођу тога посла. Тек jуна 2013. године изливена jе темељна плоча, а темељ jе освештан 1. септембра исте године, такође уз служење Епископа Никанора и у присуству тадашњег градоначелника Зрењанина, Ивана Бошњака и верног народа. Две године касниjе, октобра 2013. године, завршена jе прва фаза градње, када су подигнути зидови висине три метра и храм добио прве обрисе. Храм, коjи jе у основи древна хришћанска тробродна базилика, имаће површину од око 300 квадратних метара, с торњем високим 18,5 метара.
Када у потпуности Божијом вољом и старањем верног народа буде завршена, грађевина ће по стилу подсећати на манастире Хиландар, Сопоћане, Дечане, задужбине Светих Немањића.
