Милосрдна секција Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке, са благословом секретара оца Владимира Марковића, посетила је дом за децу без родитељског старања „Моша Пијаде“ у недељу 24.05.2015. године на празник Светих Кирила и Методија.
Дружење са децом смо, након срдачног поздрава, започели заједничким певањем химне Светом Сави. Чланови секције деци су поделили поклоне, а овог пута уз воће, примерке Православља и Мисионара, деци смо донели бројанице са молитвом Пресветој Богородици. Овим малим знаком пажње смо хтели да оставимо деци нешто што ће их увек чувати и подсећати да нису сами нити напуштени, као што се многи од њих осећају, већ да су Света Мајка и Свети Оци увек са њима.
Сви чланови Секције, којих је у овој посети било доста, су се потрудили да овој деци пруже пажњу и нежност. После подне смо провели у детаљном упознавању и разним активностима. Деца узраста од осам па до двадесет и више година у дому „Моша Пијаде“ чине једну велику и блиску породицу, а наша је изразито поносна што може да каже да је део ње. Разговарајући са неколико браће и сестара који бораве заједно у дому, увидели смо колико је деци све лакше у пару, и игра и невоља. Причали смо им о Свецима које прослављамо на овај дан, њиховој борби и пожртвованости. Са радошћу смо им помагали око домаћег, фотографисали се, писали, сликали, певали и играли. Велики број чланова Секције допринео је да се ниједно дете не осети запостављеним. Упознали су нас са ритмом живота у дому, показали нам своје собе и игралишта.
У присним разговорима размењивали смо различита искуства и помагали једни другима да се опустимо и превазиђемо страхове. Интересантно је чути шта буди страх у групи различитих људи. Нека деца су говорила како се плаше змија, мрака, самоће, батина, док су наши чланови имали сличне страхове али и неке необичне, попут страха од воде или буба. Деци је било веома драго што су успела да се повежу са нама искреним и опуштеним разговором, поделе своја искуства и поносно дају савете из својих младих живота. Деца су нас испратила весело уз загрљаје и осмехе.
Након изласка из дома, чланови секције сумирали су своја искуства. На платоу испред дома се и после посете могао осетити прави дух милосрђа и хришћанства. Јер, управо је то оно што је и ове недеље окупило групу наизглед изразито различитих особа. Чланови наше милосрдне секције чине људи свих узраста и занимања, ученици, студенти различитих факултета, пензионери, ветеринари, доктори, теолози, продавачи, програмери... Ова разноликост оснажује секцију, чини нашу породицу већом и јачом, а оно што нас све повезује јесу искрена вера и радост у милосрђу.
Андријана Шћепановић