Владика Јоаникије служио свете Литургије у манастирима Добриловини, Ђурђевим Ступовима и Бањи Прибојској
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је на празник Светог мученика Јована Владимира, кнеза српског, 4. јуна 2015. године, свету архијерејску Литургију у манастиру Добриловина. Саслуживао је јерођакон Сава Вукајловић, сабрат манастира Ђурђеви Ступови.
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је на празник Светог цара Константина и царице Јелене и Преподобне Јелене Дечанске, 3. јуна 2015. године, свету архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови. Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва беранско-андријевичког и монаштво манастира Ђурђеви Струпови. Светом богослужењу је присуствовао многоборјни вјерни народ који је приступио светом причешћу.
Сабраним вјерницима, свештенству и монаштву празник је честитао Његово Преосвештенство владика Јоаникије, обраћајући се ријечима архипастирске бесједе о Светим цару Константину и царици Јелени, чији се свети ликови са часним крстом често изображавају у нашим храмовима:
"Та фреска се углавном налази са десне стране излазних врата на унутрашњем зиду и вјерни треба да знају смисао те представе. Свети цар Константин и царица Јелена, његова мајка, сликају се са Часним крстомиз два разлога. Светом цару Константину јавио се Часни и животворни крст у једној визији пред одсудном битком када је учествовао у рату са својим супарником Максенцијем. Сила Часног крста привукла је овог великог хришћанског цара, који је, по свој прилици, до тада био незнабожац, али, од тог момента он је постао вјерујући, хришћанин. У том моменту он је повјеровао, осјењен силом Часног и животворног крста Христовог са неба и добио храброст, чувши глас са неба „Овим побјеђуј“. Тако га је Господ укријепио храброшћу великом, те је побиједио надмоћну војску његовог супарника Максенција. Ипак, много значајније од те добијене битке је то да је Свети цар Константин, као владар римске империје, постао хришћанин, вјерујући човјек и послије тога донио је, убрзо, и онај чувени закон Милански едикт којим се хришћанима даје слобода.
-Не треба заборавити, нагласио је Његово Преосвештенство, да је Свети цар Константин имао благочестиву и побожну мајку Јелену, која је, такође, била незнабошкиња, али је повјеровала касније,нарочито послије оног чудесног виђења Светог цара Константина. Пред крај свог живота она је отишла у Свету земљу да тамо нађе трагове гдје је Господ Исус Христос проповиједао. Тражила је Часни крст на коме је Господ Исус Христос био разапет.Предузела је ископавања у Јерусалиму и околини, подизала многе светиње, подиглаје цркву у Витлејему и друге храмове, а приликом откопавања Голготе, гдје су незнабошци истоварали смеће, нашла је Часни и животворни крст Господњи. Дакле, мајка и син, пројавили су своју вјеру у Христа Господа и нарочито поштовање Часног и животворног крста Христовог. Од тада се Крст Господњи прославља тако величанствено у цијелој васељени.Од Светог цара Константина и царице Јелене хришћанство, драга браћо и сестре, функционише, мање или више, кроз сва времена као слободна религија, подсетио је Владика.
-Нажалост, више се крви хришћанске пролило у 20.вијеку него у она три вијека гоњења хришћана, али, хвала Богу, и у ово вријеме Црква је тријумфовала, опет се усправила, показала се сила Часног и животворног Крста Господњег и то понајвише тамо гдје је Црква највише гоњена, у православној Русији“, бесједио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
Овом приликом обратио се и протојереј-ставрофор Драган Ристић, архијерејски намјесник берански који је Преосвећеном Владици честитао 16 година од епископске хиротоније.
На Духовски уторак, 2. јуна 2015. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Николе у Бањи код Прибоја. Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство и свештеномонаштво Епархија милешевске и будимљанско-никшићке.
Свето богослужење увеличао је радостан чин крштења малог Ђорђа Видаковића, сина свештеника Драгана Видаковића. Свету Тајну миропомазања новокрштеног Ђорђа извршио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије, који је архипастирском бесједом поучио сабрани вјерни народ:
-Силазак Светог Духа на апостоле догодио се на Тројичиндан, док су Свети апостоли били на молитви добили су дарове Духа Светог, невидљиву силу Божију, али је Господ ради нас и ради нашег спасења благоизволио да дâ видљиви знак у виду огњених језика, који су силазили на сваког од апостола. То се догодило по устројству Божјем да би Свети апостоли добили пуномоћство свише, од Бога са неба да проповиједају Јеванђеље истине Божје, Јеванђеље Христово цијелом свијету што се и догодило. Али, драга браћо и сестре, овај догађај није ограничен својим значењем и смислом само на један историјски тренутак, на једно вријеме него има далекосежан значај за сву историју Цркве и за сву вјечност. Света Педесетница, Тројичиндан, Силазак Духа Светог остао је стварност Цркве кроз сва времена, а то најбоље потврђују Свети Божји угодници који су се такође, испунили силом Духа Божјег као и Свети апостоли.
-Зар се Свети Отац наш Николај, коме је ова светиња посвећена, није исто тако испунио силом Духа Светог, зар није чудотворио и зар не чудотвори, кроз сва времена, том силом Божјом дајући исцјељења и чинећи многа чудеса, помажући хришћанима и бивају заступник Цркве кроз сва времена? Зар се није и Свети краљ Стефан Дечански, који је везан за ову светињу, говори се да је он обновио славни манастир Бању у Прибоју, испунио даровима Духа Светог и силом чудотворства божанског, те је постао, јавио се као велики чудотворац и исцјелитељ, велики заступник Цркве Божје силом Духа Светог као и многи други, међу којима и Свети Макарије Соколовић, обновитељ Патријаршије, који је такође везан за ову светињу и остали Свети патријарси из дома Соколовића, казао је Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски г. Јоаникије.
-У овај велики и свети дан треба, свакако, поменути још једног Светог и Преподобног из рода нашег, који се, такође, испунио силом Духа Светог и пројавио се својим благодатним заступништвом послије своје смрти, а то је Преподобни Отац наш Стефан Пиперски, кога наша Света Црква данас прославља. Велики Божји угодник Преподобни Стефан Пиперски поживио је у сиромаштву, у скромности и повучености од овог свијета. Био је кратко вријеме игуман манастира Мораче, а онда се повукао у пустињу. Касније је обновио манастир Ћелију Пиперску и тамо се упокојио, али се показао као истинити пастир народа Божјег и истинити чувар вјере православне у доба турског ропства у 17.вијеку када смо имали велика искушења од турског ропства, али и до лукавства латинског. Дубоко сам увјерен да се он пројавио, управо, као бранитељ Цркве Божје од јереси и заблуде латинских мисионара који су били почели да преводе наш народ на унију по Приморју, стизали су и до Пећке патријаршије. Богу хвала па нијесу имали успјеха, али су то била велика искушења за наш народ, а Преподобни Стефан Пиперски се показао као чувар праве, истините вјере православне светосавске. Имајући лијепе примјере Светих Божјих људи, Светих угодника Божјих пред нама да се на њих, драга браћо и сестре, и ми угледамо, јер их Бог пројављује и показује пред нашим очима да бисмо се на њих угледали. Нека буде срећно крштење малом Ђорђу, сина нашег проте Драгана. Нека је слава Богу Који нас је сабрао данас овдје, у овој светој обитељи, нека је срећан Тројичиндан празник Свете Тројице, празник Духа Светог, нека вас Дух Свети укријепи, оснажи, просвијетли својом истином, својом правдом,својом свјетлошћу и вјечним животом, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
