На породичном имању српске породице ниче Крст израђен у каменој пластици, у њему обитава дух немањићки и студенички. Протомајстор Драгомир Ристић Браца родом са Косова и Метохије клеше од домаћег камена Крст.
Путујући земљом Србијом, не тако давно, сваки путник намерник могао је да се поклони Часном крсту који је бивао обележје на улазу у једно насељено место, на раскрсницама, или у центру села. И то је био први сусрет са Богом ту, на улазу у место где су живели побожни људи.
У суботу 13. јуна, 2015, у сусрет празнику светковања Преподобног Јустина Ћелијског, видесмо протомајстора и његовог помоћника како у крсту, високом седам метара, клешу камен, брусе његову вертикалу и хоризонталу. Чудесно је гледати призор како људи у крсту обавијеном мрежом порађају Крст у којем су уткане душе наших предака. Господ је подарио српском народу да никне ново молитвено место на уласку у Сурчин.
На породичном имању српске породице ниче Крст израђен у каменој пластици, у њему обитава дух немањићки и студенички. Протомајстор…… родом са Косова и Метохије…
Када говоримо о символу Крста, видимо да је све у знаку Крста, и да се Крст не може из вертикале добро сагледати. Ако хоћемо да Крст сагледамо, морамо да клекнемо пред њим. Тако, ми данас клечимо пред још незавршеним Крстом, свесни тога шта смо све добили!
Нека нас данас овај Часни крст оснажи, орасположи, укрепи; управо то и чини! Пођимо у сусрет Крсту и обгрлимо га као што је Господ преко Крста загрлио нас. Зато се данас клањамо Часном крстуи молимо се Господу да, као што нас је преко Крста ујединио, сјединио, подари нам опроштај грехова, и помогне да носимо свој животни крст.
