У Лидицама селу код Прага (Чешка) у петак 12. jуна потписан je Меморандум о сарадњи те чешке општине и села Пребиловаца, код Чапљине – два мјеста чији су становници сурово страдали у Другом свјетском рату. У Лидицама погром њемачких нациста није преживјело 63 одсто од 320 станивника док су у Пребиловцима од око 1000 мјешана усташе НДХ, на скоро 50 различитих мјеста а највише у јами Голубинки код Шурманаца, свирепо ликвидирале више од 800 чељади.
Седам деценија касније потомци недужних жртава, његујући културу сјећања Меморандумом су се обавезали да успоставе сарадњу која треба да допринесе чувању успомене на ратне догађаjе чиме би се ојачалo познавање савремене историје и њених мрачних страна првенствено међу младом генерацијом – јер само тако, стоји у Меморандуму – можемо да помогнемо у спречавању понављања сличних догађаја у будућности.
Меморандум, који су потписали предсједница општине Лидице Вероника Келереова, представник села Пребиловци Бранко Екмечић, Весо Ђорем испред Друштва Лука Праха, утврђена су четири основна правца сарадње; васпитно-образовно дјеловање на омладину , истраживачки рад, комеморативно окупљање и узајамна посјета становника два удаљена мјеста која је повезала њихова трагедија у Другом свјетском рату.
Лидице су тешко пострадалe послије убиства Хитлеровог протектора Чешке Рајнхарда Хајдриха. Атентат је извршен 27. маја 1942, а Хајдрих је умро од задобијених рана 4. јуна исте године. Послије сумње за везу села са атентаторима, која није потврђена, Нијемци су одлучили да над Лидицама изврше стравичну одмазду. Њено извршење започело је већ 10. јуна када је цјелокупно становништво села ухапшено, да би мушкарци затим били одвојени од жена и деце. Тога и наредних дана стријељано је, без икакве кривице, 199 Лидичана, 192 мушкарца и седам жена. Послије три дана од хапшења Нијемци су одвојили мајке од дјеце. Жене су одведене у логор у Равенсбрику, а дјеца, претежно, у логор у Хелмну у Пољској. Ту су поубијана у камионима-душегупкама. Дио деце је предат њемачким породицама на усвајање. Смртно је страдало 98 лидичке дjеце. Послије рата пронађено је и враћено мајкама или другим сродницима 18-oро дjеце из села. Село је спаљено и експлозивом сравњено са земљом и тако потпуно уништено 1. јула 1942. године.
Пребиловци су симбол jе страдања и мучеништва. У Пребиловцима су током Другог свјетског рата потпуно уништене 52 фамилиjе, 36 огњишта jе угашено. Ратне страхоте које су селу донијеле усташе НДХ од око хиљаду становника преживjело jе 172 чељади.
У рату коjи jе харао Босном и Херцеговином, деведесетих година минулог виjека народ у Пребиловцима ниjе страдао али jе село опљачкано, црква уништена и сравњена са земљом. Централно насеље и два засеока, Кулине и Грлић су запаљени а 174 становника протjерана.
Наjвећи броj становника Пребиловаца и данас, углавном, живи у избjеглоштву. У селу jе обновљено из средстава разних донациjа и у властитоj режиjи тридесетак кућа. Према посљедњем попису ту живи 60 становника. На улазу у село, у завршној фази изградње, налази се храм Хритовог Васкрсења који је спомен храм недужним жртвама које је Свети Синод СПЦ канонизовao и које се прослављају у августу мјесецу.
Пребиловци данас имају све претпоставке да се живот поново врати у село.
Припремио: Ацо Драгићевић
Фото:Радоје Елез
