Празник два велика Новомученика, Светог мученика Ђорђа (Богића) Славонског, којему је посвећен параклис у Славонском Броду, и Јоаникија Митрополита црногорско-приморског, торжествено је прослављен у сриједу 17. јуна.
Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски господин Јован у саслужењу и присуству цијелог клира наше Епископске епархије овим поводом служио је свету Литургију у Броду.
Преосвештеном владици саслуживали су протојереј-ставрофор Ђорђе Теодоровић парох Пакрачки, протонамесник Драган Гаћеша, парох Слатински, јеромонах Димитрије, настојатељ Манастира Пакра, јереј Јовица Гачић, парох Вировитички, јереј Огњен Тенџерић, парох у Новој Градишци и протођакон Милан Томашевић.
Вјерни народ ове парохије молитвено се окупио и овом приликом испунио параклис да са својим архипастиром и свештенством прослави Крсну славу параклиса који данас служи умјесто три бродске цркве срушене у ратовима XX вијека. Након прочитаних одељака из Светог писма, Преосвештени владика се вјернима обратио пригодном беседом говорећи кроз библијски текст о животима и делима ова два Божија свештеномученика, који су били прогоњени и животе своје положили свједочећи веру Православну - Свети Ђорђе пред режимом који је убијао у име извитопереног виђења хришћанске вјере а Свети Јоаникије пред режимом који није ни хтио да зна за Христа.
Након причешћа светим Даровима коме је приступио велики број присутних, владика је са свештенством и домаћином славе пресекао славски колач и освештао славско жито. Послије Литургије је по древном и добром обичају уприличено послужење у парохијској сали где су вјерни својим владиком провели још неко вријеме у угодном разговору народа словинског.
Свети свештеномученик Ђорђе Богић рођен је 6. фебруара 1911. године у Пакрацу. Нижу гимназију завршио је у Новој Градишци, а богословију у Сарајеву. Рукоположен је 25. маја 1934. године у Пакрацу. Службовао је у парохијама у Мајару и Болмачама, одакле је 1940. године премјештен у Нашице где га је затекао Други свјетски рат.
Страдање оца Ђорђа забиљежено је у дјелу Виктора Новака „Magnum Crimen“ (Загреб 1948, стр. 641-642): ”Ноћу 17. јуна 1941. године упао је у стан свештеника Богића Феликс Лахнер, млекар из Нашица, са још двојицом усташа и позвао га да одмах пође са њима на саслушање. Богић се покорио тој наредби и ушао у кола која су чекала пред његовим станом и одмах кренула у правцу поља. Тако је довезен до једног пашњака изван Нашица, код капеле светог Мартина, где је и убијен, пошто је претходно стављен на велике муке. Усташе су га везале за једно дрво и резале му и секле уши, нос, језик и браду са кожом. После овога ископали су му очи, псујући га најпогрднијим изразима. Напокон му је један усташа распорио груди и трбух и извадивши црева замотао их око врата. Тада је тек свештеник Богић потпуно клонуо, те су усташе пресекле конопац којим је био везан за дрво и он је пао на земљу, где су га најзад дотукли из пушака. За мученичко страдање главни кривац је римокатолички свештеник из Нашица Сидоније Шолц. Један од сведока је изјавио: “Он (фра Шолц) је на најзверскији начин дао убити нашег мјесног пароха Ђорђа Богића. Извели су га из стана у пола ноћи и искасапили га...”. Тело свештеника Ђорђа остало је на том месту целу ноћ и сутра до поподне. Око 16 часова наређено је Циганима да га одвезу у колонију Брезик и сахране на гробљу.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 1998. године, протојереј Ђорђе Богић, парох из Нашица, проглашен је за свештеномученика и унет као свети у именослов Српске цркве.
