Данас је Војска Србије чувар дуге историјске традиције у противгерилском и специјалном ратовању која потиче од вишевековног отпора разним освајачима српских територија и окупација српског народа, још од времена отоманског царства.
Специјална бригада Копнене војске формирана je 29. септембра 2006. године преформирањем и обједињавањем 72. специјалне и 63. падобранске бригаде, као и мањих делова 82. поморског центра и Противтерористичког одреда „Кобре“.63. падобранска бригада и 72. специјална бригада које су ушле у састав Специјалне бригаде одликоване су Орденом народног хероја 14. октобра 1999. године и Орденом ратне заставе 16. јуна 2000. године.
Специјална бригада је размештена у два гарнизона — Панчево и Ниш, у касарнама „Растко Немањић” у Панчеву и „Аеродром“ у Нишу. У касарни „Растко Немањић“ размештени су Команда, Командни батаљон, Батаљон за противтерористичка дејства и 72. извиђачко-диверзантски батаљон, док је у касарни „Аеродром“ размештен 63. падобрански батаљон.Командант Специјалне бригаде је бригадни генерал Зоран Величковић.
Дан Специјалне бригаде обележава се 29. септембра.
Припаднике ове јединице красе особине одважност и храброст, оданост Отаџбини и Бригади, врхунска увежбаност, и бескрајно узајамно поверење, борбеност, част и необичнострог кодекс понашања и живљења.
У свему побројаном посебну важност у касарни „Растко Немањић“ у Панчеву има и војни свештеник Горан Сандић који сваког дана заједно са свим припадницима Специјалне бригаде обавља све задатке, све тренинге, физичке и психофизичке и у свему томе, међу својим посебним парохијанима обавља богослужења утврђујући ове наше храбре заштитнике човека и добара, Отаџбине, у вери Православној.
Необично посебно искуство преносимо из касарне „Растко Немањић“ и богослужбеног објекта посвећеном Светитељу Сави:
Оче, сада сте у војној униформи, а малочас сте били у одеждама. Како Вас ословљавамо, са „оче“ или са „господине потпоручниче“ или другачије?
Пристојно је, и део је нашег наслеђа, да се свештеник ословљава са „оче“. Наравно, уколико то неког вређа, нијенепристојно ни „господине потпоручниче“. Било шта друго је непримерено чину.
Како је бити свештеник у Војсци Србије?
Лекари могу бити специјалисти. Господ Бог је Цркви својој подарио благодат свештенства која нема специјализацију. Свештеник је увек свештеник и подједнако Богу одговаран за своју паству без обзира на то да ли је постављен у војсци, затвору, болници, на парохији или другде.
Војска је од Српске Цркве тражила и добила свештенике. Да се моле Богу. Да служе свете Литургије и парастосе. Да разговарају са онима који желе разговор о вери. Све остало је далеко на маргини онога због чега нас је Војска звала, а Црква послала.
Лепа вам је црква. Да ли ју је Војска уредила?
Све што видите затекло ме је овде. Овако лепо уређење је дело Епархије банатске са Владиком Никанором на челу. По споразуму који је Војска потписала са Српском православном црквом, просторију за богослужење, како се војнички назива црква, обезбеђује Војска. Све остало је обавеза Српске Цркве.
Како су изгледали први дани Вашег боравка у Специјалној Бригади?
Дошао сам у Специјалну Бригаду 1. августа 2013. године. Дан пре тога ми је саопштено наређење министра одбране којим сам постављен у гарнизон Панчево, у касарну „Растко Немањић“. Ту сам затекао људе који о Богу могу сведочити боље него многи који мисле да о Богу сведоче. Они Бога познају. Коме су меци звиждали око ушију, тај Бога познаје лично. Њега је Бог спасавао у рату, он је за друга поред себе био спреман и живот свој да принесе. Да ли таквим људима треба додатно нешто причати? Част ми је што сам овде, и како је било првог дана, тако је и сада. Погледали сте двоглед у нашој Спомен-соби и точак од БВП-а. Они вам потврђују моје речи.
О необичној пастви војног свештеника
„Паства војног свештеника нису само сви припадници „војинствујуће Цркве“ које свакодневно видимо на постројавању. Света дужност је да се помолимо и за наше војнике од када постоји Српска војска, за све пострадале на Косову пољу и пре тога, за 402.435 војника страдалих у Првом светском рату, сахрањених на Виду, Крфу, Зејтинлику, за страдале у Другом светском рату, рату у Хрватској и Босни, у рату против НАТО-агресора и за све који „положише живот свој за веру и отачаство“, како се каже у помену на Видовдан. Војска је то на небесима коју не смемо да заборавимо, јер кад биљка заборави корен, осуши се.“
У касарни „Растко Немањић“ која се простире на неколико хектара земље, као у посебном царству, мирно, тихо, али живо... парохијани ове парохије живе посебан живот.
Радни дан је како каже отац Горан, унапред познат: „Уписан је у „Недељни план личног ангажовања“ који је одобрен од стране заменика Команданта. Оно што је обавазно сваког дана јесте: долазак на посао и припрема за реферисање. Реферисање код заменика Команданта почиње у 7 часова. После тога је јутарња молитва. Затим мали помен погинулим припадницима ове јединице и свим који положише живот свој за веру и отачаство. Ако ми њих заборавимо, заборавиће нас Господ Бог.
После тога, ако се предвиђа служење Свете Литургије, служимо је. Кад је јединица додатно ангажована на терену, рецимо кад је била у акцији спасавања од поплава, Литургију служимо сваки дан.
Ево, данас је један обичан дан. Ми смо сада испред Оперативне сале, где бих, као члан личне штабне групе, присуствовао састанку да Ви нисте ту. После састанка, уколико останете до 12 часова, видећете нас постројене испред зграде Команде, где ћемо увежбавати стројеви корак у склопу припреме за Дан Бригаде који је 29. септембра. После тога, у 13.30 часова, сваког радног дана је постројавање за кондиционо вежбање, чиме се завршава радни дан. У 15 часова одлазимо кући.“
Војни свештеник и верници ове парохије живе узајамни живот као права хришћанска заједница и војни свештеник се ни по чему не одваја од својих верника., па ни у кондиционим вежбама:
„Свештеник не би требало да се дистанцира од својих верника. Кондиционо вежбање нас чини здравим. Некад трчимо, некад пливамо, некад смо у теретани, како већ професор одреди и предложи, а командант одобри у месечном плану обуке. Био сам присутан кад је генерал Живковић рекао следеће: „Ко нема одличну оцену на физичкој провери, нема шта да тражи у Специјалној Бригади.“
Зашто се „Специјална Бригада“ зове „Специјална“?
Има много разлога. Људи су „специјални“. Обука је „специјална“. Међуљудски односи су „специјални“. Ово „људи су специјални“ у најбуквалнијем смислу речи, да појасним: Почевши од највишег руководства до војника... Упознали сте капетана Савића, референта за односе са јавношћу. Падобранац, маратонац. Првак војске у оријентирингуи један од 100 најбољих маратонаца у свету. Да ли је то „обичан“ капетан? Упознали сте професора Живковића. Од 10 метака данас је имао 84 кругова. Да ли је то „обичан“ професор физичког и цивилно лице? За певницом је био заставник Радошевић. Падобранац, појац, освојио врх Хималаја Монт Еверест и тамо поставио Српску Заставу. Првак Армије у гађању пиштољем. Да ли је то „обичан“ заставник? То су људи које сте упознали. И остали су „специјални“.
Данас је било око петнаест људи у цркви. Да ли је иначе тако?
Данас је било гађање из пиштоља у стрељани, па многи нису дошли због те и других обавеза. Свештеник и помоћник су ту да служе Богу у олтару. Војници служе Богу тако што спасавају животе угроженима у поплавама, реализују ризичне обуке или су од стране Војске послани у Џибути, Либан или негде где је ризично. Свако служи Богу ако ради за добро свога народа. Колико год да нас има на Литургији, много више је оних који су на задатку и на свој начин служе Богу. Ми се за њих молимо као што се они боре за нас.
Какав је Ваш однос према надређеним, а какав према подређенима?
Господ је подједнако страдао за рибаре као што је страдао за цареве. Свештеник је у Војсци подједнако због генерала, као и због војника. Генерала ћете поздравити када сте у униформи, војнику ћете отпоздравити када сте у униформи. Нас је Црква послала на службу у Војсци да служимо, а не да нама служе. Када војник погледа војника, он прво види војнички чин и да ли му је особа надређена или подређена. Када свештеник погледа војника, он мора да види у њему Христа и брата свога и човека. Подједнако сваког војника. Био верник или не. Био генерал или разводник. Био пешадинац или пилот. Подједнако.
Забележила: Зорица Зец, лето Господње 2014.
