Живот је највећи дар Божији, дар намењен човеку, а са њиме и преко њега, и целокупној творевини која заједно са човеком састрадава уздишући и трпећи у исчекивању избављења – свога логосног остварења (Рим. 8,20,22). Само у животу може бити смисла, и то: „у животу у изобиљу“ који даје Богочовек Христос свима онима који верују (Јн. 10:10). Тај највећи дар се Васкрсењем Христовим остварује као вечни живот у заједници са Богом, у причешћу са Богом, у благодатном учешћу у животу Божијем (2 Петр. 1:4).
Посматрајући са једног брежуљка ових дана лепоту града Ваљева, живота који врви у њему, његове школе где се наши млади људи образују и формирају у зреле личности, његову болницу где се лече наши болни и нејаки, свете храмове Божије који нас чувају од разних демонских утицаја и опасности обликујући нас у богољуде, институције, као и историјске знаменитости његове, алармирани смо равнодушношћу према огромној претњи која се надвила над нашим градом, њеним житељима, њеним водама, њеном екологијом, њеном Светињом - уникатном ваљевском „Грачаницом“, од хидроакумулацијског језера „Бране-ровни“ иза чијих бедема на коти 375 мнв ће се налазити преко 50 милиона кубика воде!
Изградња „Бране-ровни“ започета је пре скоро тридесет година. Брана је рађена у фазама са прекидима у периоду санкција и других турбулентних дешавања на нашим просторима, са расположивим технологијама тога времена.
У првом и оригиналном пројектовању Бране висина коте била је предвиђена на 333 мнв. Са овом котом, као што се више пута понављало од стране стручњака, избегли би се многи еколошки проблеми и умањио ризик од евентуалног пуцања Бране у случају сеизмичких активности, а тиме и спасао град Ваљево од тоталног и катаклизмичког уништења, а сачувала древна светиња ваљевског краја „ваљевска Грачаница“.
Ми као Епископ ваљевски у своме апелу желимо да скренемо пажњу на неизбежне духовне законитости и последице повезане са истим које историјско емпиријско искуство нашег народа памти и препричава када су у питању света Места која се скрнаве. Наиме, претварање језера у „рекреативни водени парк” у коме би се људи купали, врискали, возили – профано зборили и понашали – могло би се некако и прихватити да није у дубинама воде средњевековна Светоархангелска Светиња. И ово је један од разлога да се прихвати кота 333 мнв.
Ово нису претње, ово није призивање казне, не дао Бог, већ духовна законитост која, као и природни закони физике, делује на свој начин у овоме свету.
„Брана-ровни”, удаљена свега 15 километара од града Ваљева, могла би да проузрокује њеним пуцањем, не дао Благи Бог, страшни армагедонски копнени цунами који би за свега неколико минута стигао до Ваљева и угасио на десетине хиљада живота, а сами град избрисао са карте постојећих градова. Наш апел, наша молба, наш глас вапијућег у духовној пустињи овога света, света глувог за духовне реалности, јесте позив да се одустане од коте 375 мнв и задржи ниво до 333 мнв.
Ово говоримо покренути гласом своје савести, као и апелима многих наших суграђана упућених нама као духовном оцу, да се руководиоци овога пројекта сете живота свих грађана; наше деце, наших светиња, наше природе – кристално чистих вода и екологије, наших културно историјских знамења и да сразмерно томе размотре предлоге експерата, и спусте акумулацију на указану коту 333 мнв.
Нека наша љубав према Мајци Србији, њеним житељима, њеној природи, а нимало мање и према њеним Богомољама којима је окићена као зведаним небом, буде водиља наше савести ка најбољем решењу.
Казах своје пред небом и земљом, пред вечношћу и историјом! Бог нека нам је на помоћи!
Канцеларија Епископа ваљевског
Епископ Ваљевски
+ Милутин
