Са великим жалом због прераног одласка али са надом у срцу да ће нас Господ једнога дана све окупити у Царству Своме, обавјештавамо вас да се у Христу упокојио наш брат, колега и пријатељ Славко Живковић.
Пред лице Божије отпутовао је ноћас, 15. јула 2015. године, у 2 сата и 30 минута. Славко је био је супруг, отац, брат, пријатељ, професор српског језика и књижевности, пјесник и новинар. Када су благословом Његове Светости Патријарха Српског г. Павла у етар пуштени први звуци Васељенског Радија Светигора, Славко Живковић је био главни и одговорни уредник наше куће.
Прије тога дуго година је радио као новинар РТЦГ. Једно вријеме био је директор Радија Светигора. Нарочито новинарско умјеће али прије свега храброст и човјечност показао је 1999. године када је са Високопреосвећеним Митрополитом Амфилохијем на Косову и Метохији спашавао српски живаљ након потписивања Кумановског споразума и повлачења наше војске и полиције са Космета, а слушаоце Радија Светигоре обавјештавао са лица мјеста о свим недаћама кроз које тих дана пролазио наш народ.
Његова мисија родољубља није се завршила повратком са Косова и Метохије него је наставила да се остварује кроз радо слушане репортаже и ауторске емисије на таласима Радија Светигоре. Српски језик је до свога последњега издисаја бранио од заборава и неправде у емисији „О језику роде да ти појем“.
Оно по чему ће га памтити његове колеге је братска љубав и несебична подршка и помоћ у раду.
Породица Славка Живковића ће примати саучешће данас од 10-16 часова и сјутра од 9-11 часова на градском гробљу Чепурцима у Подгорици. Сахрана ће бити обављена сјутра у 14 часова на гробљу у Пастирица у Ђурђевини-Морача.
Радио Светигора
Књижевник, есејиста, критичар, новинар Славко Живковић преминуо је јуче, преноси Радио Светигора, чији је био дугогодишњи посленик.
Српска књижевност у Црној Гори остала је без још једног врсног пјесника који је посједовао ријетка својства свељубави, доброте и незлобивости, истиче пјесникиња и критичарка Милица Краљ, на вијест о Живковићевом прераном одласку са овог свијета.
– Напустио нас је један од најдушевнијих пјесника Славко Живковић, човјек рањиве душевности и прењежне осјећајности, „грешни раб Славко дијак Морачки“ како је себе пјесмом и кроз пјесму казивао, додаје Краљ.
Живковић је објавио двије књиге поезије „Рана међу обрвама“ и „Вијенац Светог Стефана“, био је члан редакције књижевног часописа „Стварање“ и члан редакције часописа за преведену књижевност „Сквер“. Дуги низ година радио је као новинар Радија Светигоре. Прије тога био је и новинар РТЦГ. Живковић је био добитник награде „Видовданска повеља“ за поезију као и неколико новинарских награда. Његове пјесме налазе се у бројним антологијама и панорамама и преведене су на неколико свјетских језика.
Основно полазиште од кога је кренуо Живковић у обликовању пјесме налази се у запретаним предачким митовима, истиче Краљ. „Хришћанско православна мисао у трајном закриљу колективне традиције и косовско небеског опредјељења населила је Живковићеву поезију препознатљивим иконографским насљеђем, завјетни топонима, лексичком ризницом из чијег се обиља магичним ијесничким умијећем разлистава грана његове пјесме”.
– Чувајући свјетлост и светост кућног огњишта пјесма је постала чуварка пламена који грије и брани од надолаећих зала. Укрштањем небеског и вјечног са пропадљивим, мучним и тегобним земним живогом у досезању врховне свјетлости и светости Славко Живковић дијак Морачки исписао је утјешитељску пјесму у обновитељском кругу спасења. Вијенцем сплетеним од једва изгрцаних ријечи у плачу и молитви опраштамо се од тебе, врли наш пјесниче додаје Краљ, потресена овим немилим фактом.
Сахрана ће бити обављена данас у 14 часова на гробљу у Пастирици, у Ђурђевини, Морача.
Несебично помагао другима
Како истичу његове колеге са Радија Светигоре оно по чему ће га се увијек сјећати је нарочито новинарско умијеће, али прије свега храброст и човјечност коју је Живковић показао 1999. године када је са митрополитом Амфилохијем боравио на Косову и Метохији. Спасавајући српски живаљ након потписивања Кумановског споразума, Живковић је слушаоце Светигоре обавјештавао са лица мјеста о свим недаћама кроз које је тих дана пролазио наш народ, и ту се није завршила његова мисија родољубља. Српски језик је до свога последњега издисаја бранио од заборава и неправде у емисији „0 језику роде да ти појем“. „Оно по чему ћемо га памтити је братска љубав и несебична подршка и помоћ у раду”, истичу његове колеге.
Дан
