Нaдомак Гацка, са „ону страну поља“ уз планину Бјелaсницу, паралелно са Наданићима простире се село Меданићи. У том селу већ неколико деценија живи од осамнаест до двадесет породица (презимена: Милићевић, Грчић, Пушара, Рамбат и Вуловић). С обзиром на чињеницу да се у Меданићима (поред запослења на Термоелектрани) готово свако домаћинство успјешно бави сточарством и с обзиром на охрабрујући податак да се у селу рађају дјеца и граде куће, слободни смо процјенити да је у овом селу живот присутан и да је у будућности опстанак Меданића неупитан.
Добронамјерност житеља овога патриотског краја и топлина коју показују у односу са свештеником, опште познато држање Меданића приликом упорне титоистичке пропаганде и притисака чије размјере превазилазе опис у овом кратком обраћању, навеле су ме да се свесрдно укључим у њихову иницијативу и да срдачно приступим њиховој жељи за изградњу омањег храма.
Храм Светог Пророка Илије у Наданићима је духовно опслуживао потребе житеља бројних села па тако и Меданићана, стога овај народ не памти да је икада у селу постојала Православна Богомоља, док достојно одржавано гробље говори о богобојажљивости житеља и поштовању према одиста великим и поштеним прецима, мученицима и трудбеницима у тешким временима потоњих вијекова.
Та љубав и захвалност према прецима обавезала је Меданићане да реализују тињајућу идеју о изградњи храма у њиховом селу. У не тако давном периоду који је за нама, „Термоелектрана-Гацко“ је од Меданићана откупила овећи комад земље у пољу. Та земља је достојно исплаћена и у многоме помогла њихове кућне буџете и дала им додатну могућност да школују своју дјецу и прилично се материјално утврде на својој постојбини. С обзиром да су поменуту земљу „крваво“ зарадили њихови ђедови у Америци и „по бијелом свијету“, данашњи Меданићани су простоти ријечи једног од сељана: „Оче, срамота ме је узети онај новац, они су га зарађивали по америчким рудницима…Слава Богу и фала њима…црква би ми савјест умирила“, дефинисали сву величину намјере и оправданост ове иницијативе.
Преосвештени Владика Григорије је меданићки храм посветио Светом Петру Цетињском Чудотворцу, господару Црне Горе и Брда, а Високопреосвештени Митрополит Црногорско-приморски, будући упознат са чињеницом да је ово први храм у Херцеговини посвећен његовом горостасном претходнику, посредством ректора Цетињске Богословије, послао је кивот са честицом моштију Чудотворног Петра и тиме обрадовао читаву „гатачку валу“.
Само освећење храма, у суботу 18. јула 2015.године, можемо окарактерисати као необичну и одвише свечану духовну радост. Божанственом службом началствовао је Преосвештени Владика Григорије уз саслужење великог броја свештеника, ђакона и вјерног народа.
Меданићани су након Свете Службе Владици поклонили икону, на којој је изображен загрљај наша два највећа Чудотворца, Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског, што има велику и сасвим јасну символику.
Веома надахнутом бесједом Преосвештени је поздравио присутне, а у име домаћина поздравну бесједу изговорио је Коста Милићевић.
Наравно, домаћини су се потрудили да сви присутни учествују у трпези љубаи и да се у радости дружимо до пред вечер.
Осврт на свечев „програм“ службе Богу и Роду:
Ми по својој сујети и самодовољности имамо тежњу да се све што има вриједност у оквирима наших земаљских планова има десити за нашега вакта. Овај чудесни човјек, један од највећих Срба и највећи Црногорац који је земљом ходио и на крају крајева владику Рада родио, није имао сујетне тежње. Радио је оно што је било до њега по узору на ону древну хришћанску мудрост: „Ви сијте, а други ће жњети, зато што и ви жањете оно што су други сијали“!
Велики Чудотворни Петар је имао три животна задатка, три животна плана и програма, три главна пројекта: да измири Црногорце, да нахрани Црногорце, да ослободи Црногорце од Агарјана. Уснуо је у Господу, а нит’ је видио сите, нит’ је видио измирене, нит’ је видио ослобођене црногорце! Са каквим је крстом отишао Христу овај човјек то само он и Бог знају.
Радујте се сви Гачани што сада имате храм посвећен овоме свецу, а нарочито ви Меданићани који сте видјели дјело руку својих и Благослов Божији који је починуо на овом труду вашем!
Отац Данило
