Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски г. Јоаникије служио је на празник Светог пророка Илије, у недјељу 2. августа 2015. године на Јабуци код Пљеваља помен невиним жртвама аустроугарског терора 1912. године
Празник је бројном вјерном народу, сабраном из више мјеста Црне Горе и Србије, честитао Преосвећени владика Г. Јоаникије. Он је казао да је традиционални сабор Светог пророка Илије, у мјесту Јабука, свој пуни смисао добио подизањем манастира Светог пророка Илије и обнављањем сјећања на оне који су бранили своју отаџбину и крв проливали за слободу, за име Христово, за напаћени род српски.
„Нека је свима срећан празник Светог пророка Илије. Срећан овај свети, величанствени сабор који је овдје започео много деценија уназад, а који се продужава, сабира народ Србије и Црне Горе – Пријепоља, Пљеваља, Бијелог Поља, Прибоја иосталих српских земаља, овдје на овом прекрасном мјесту, на овом лијепом узвишењу. Ово мјесто није знаменито само збогвелике надморске висине и чистог ваздуха него што се овдје народ сабира у име Божје, у име Светог пророка Илије да празнује празник, да саборује, да се Богу моли, да се весели, да се насити Божанске и братске љубави“.
„Овај сабор је добио пуни смисао подизањем цркве и
оснивањем манастира Светог пророка Илије и, хвала Богу,
већ неколико година, вашим трудом и љубављу, откад је
завршен овај свети храм, овдје се призива име Божје, служе
се свете службе, сабира се народ у светињу, а онда се води
коло око цркве као што пјева наш највећи пјесник. Кад је
тако онда је ред и да обновимо памћење на све оне који су
бранили своју отаџбину и крв своју проливали за слободу,
за име Христово, за напаћени српски род“, рекао је
Његово Преосвештенство.
Владика је рекао да нам је као народу, „који не гази
друге народе и не осваја туђе територије, народу који
брани своју земљу, љуби слободу и вјеру и држи завјет
Светог великомученика косовског кнеза Лазара“, часно
и лако било за слободу гинути, своју отаџбину и
светињебранити“.
„Обависмо помен оним дјечацима, младићима, у којих је било срце Обилића, који су изгинули овдје и својом младом крвљу залили ову земљу. Из те невине крви израстао је овај свети храм, будите сигурни. То је Божја милост и знак Божјег благослова за ово свето мјесто, јер Бог невину крв никада не заборавља, нити одбацује“.
„Хвала свима који су се потрудили да обнове ово знамење да сви, који овдје дођу, могу видјети помен на овај страшни злочин, али и да се сви сјете ових дјечака, младића, њихове невино проливене крви и њихових имена, од Кујановића, овдје највише побијених,младића по имену Тана, Вукашина, Млађена, Мића, Јова, Сава, Милована, Тома, Мила, Ћира, Растка, Василија, од Пејовића Вида, од Дакића Ристана, од Рељића Стевана.Нека њихова имена свијетле свима нама и њиховим сродницима, нека буду вјечног спомена. Такођеје лијепо чути да имате намјеру да обновите и овај споменик јунацима који су крв своју пролили у осталим ратовима за вјеру и засвоје отачаство“.
„Лијеп споменик, са хришћанским знамењима,подигнут у доба комунистичке страховладе. Заиста, заслужује сваку пажњу, али не могу да не поменем нешто што нам не служи на част. Овдје је много већи списак оних који су изгинули у братоубилачким сукобима, који су пали од братске руке од `41. до `45, а нарочито желим да поменем оне који су изгинули, који су побијени од комунистичке руке од `45. па до `50 и неке. Не треба, наравно, да заборавимо злочине које је аустроугарска армада учинила овдје над нашим народом, над нашим младићима, над дјецом, али, исто тако, да извучемо поуку да се више не дијелимо и да вишеникада не буде сукоба међу нама, ни братског крвопролића. То је оно што је најстрашније и најпогубније“.
„Нека свима њима Бог дарује вјечног покоја у Царству своме у Свом животворном наручју, а нама мира, здравља, напретка и памети“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски Г. Јоаникије.
