Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије освештао је на празник ПреподобнеПараскеве – Петке, суботу 8. августа 2015, у послијеподневним часовима, темеље цркве Зачећа Светог Јована Крститеља, коју у мјесту Црквине, у жупском селу Заград код Никшића, подиже братство Чворовића.
У чину освећења и полагања камена темељца саслуживали су протојереј Василије Брборић, надлежни парох и јеромонах Игњатије Шестаков, сабрат Сретењског манастира у Москви који је, поводом великог догађаја наше Свете Цркве – освештања храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима, потом био и гост Епархије будимљанско-никшићке.
Преосвећеног Епископа Јоаникија и драгог госта из Русије дочекао је у великом броју вјерни народ овог живописног села Жупе Никшићке, међу којима је било нарочито много дјеце и омладине.
По завршеном освештању темеља храма Зачећа Светог Јована Крститеља ријечима архипастирске бесједе сабранима се обратио Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
"Започесмо, драга браћо и сестре, овај свети храм на овој високој гори. Овај храм није велики по својим димензијама физичким, али ће он постати велики вашом вјером, љубављу и слогом,ако га будете сложно градили, ако га будете лијепо завршили и украсили, а посебно, ако се у њега будете уграђивали онако како треба када се црква зида. Зато се треба Богу молити и од Бога помоћ искати да надахне све оне који учествују у градњи овог светог храма, ами смо, управо, призвали Божју милост и Божју благодат, освештали ове свете темеље, помолили се за задужбинаре, раднике, градитеље и приложнике овог светог храма“.
"Лијепо је то што сте одлучили да у свом мјесту подигнете лијепе грађевине, лијепо је то што се братство Чворовића овдје сабирало, што овдје има братственичке скупове, а посебно је значајно што своја братска окупљања жели да крунише градњом цркве. Кроз ту градњу ви ћете се још више зближити као братство, још више упознати, повезати да ваша дјеца која живе, силом прилика, на разним крајевима земног шара, знају за своје рођаке, за своје домове, за своје корјене, за своје гробове, а у будуће и за ову вашу светињу“.
"Ово неће бити црква која ће припадати само братству Чворовића, јер црква када се зида и када се освешта она се Богу посвећује, она се укључује у сазвежђе цркава Божјих које свијетле као звијезде на небу, које свијетле и просветљују људске душе и због тога, колико је год она мала, она ће имати исту светост као и они велики храмови, попут храм Васкрсења Христовог у Подгорици или као храм Светог Саве у Београду или као храм Христа Спаситеља у Москви, јер, ова црква се зида да би се у њој вршиле свете службеБожје, да би се свршавале Свете Тајне Христове, да би се овдје ваша дјеца крштавала, младенци вјенчавали, да би се молитве приносиле за ваше домове и за ваше породице, да бисте се овдје хранили Светим Тајнама Христовим, да бисте се хранили Небским хљебом и живјели новим животом“, рекао је Његово Преосвештенство.
На позив Преосвећеног владике Јоаникија сабране је поздравио и јеромонах Игњатије Шестаков, преносећи поздраве православног братског руског народа.
"С обзиром да је овај храм посвећен Пророку и Претечи
Господњем Јовану Крститељу ја вам желим да сваки корак
вашег живота буде испуњен истом ревношћу у одбрани и борби
за правду Божју како је то било и у животу земном пророка
и претече Господњег сродника Господњег Јована Крститеља
коме је посвећен овај храм. Да би Дух Свети, Дух истине,
Дух слободе увијек био у нашим срцима и да се ми не би
плашили ничега у овом свијету, као што се ничега није
плашио у овом свијету пророк и претеча Господњи
Јован“, поручио је јеромонах Игњатије.
Братство Чворовића је прошле године славило 200 година
братственичког барјака, који им је за заслугу и жртву
слободи уочи битке на Крусима додјелио Свети Петар
Цетињски, подсјетио је , овом приликом Драгољуб Драго
Чворовић, секретар Удружења „Никшићи-Потомци
братства Чворовића“
"Посебно треба истаћи 6. октобар 1914. када је под тим барјаком за слободу погинуло 34 Жупљанина. Ми потомци нећемо и не смијемо заборавити бројне жртве нашег братства, Јована са Никшића, Марка и Јована из Штрбине, браћу Чворе, народног хероја Михаила Чвора са Романије, наше – Филипа, Ђорђија, Трипка, Теодора, Живка, Драгоја, Никшу, Симеуна, Јефта, Марка, Милицу, Милоша, Илију, Ђурђу, Илију, Радована, Стојана, Неђељка, Радована, Тодора, Војисава, Ника, Радосава, Стевана, Луку, Бранка, све остале Чворовиће, Чворе и Бошњаке. Они ће вјечно бити са нама, зато ће свештенство Епархије будимљанско-никшићке са братственицима и племеницима сваког октобра служити свету Литургију у знак свијетлих жртава овог краја“, казао је Драгољуб Чворовић.
