Духовне свечаности "Самограду у Походе“ одржане су 8. и 9. августа 2015, у порти цркве Светог Пантелејмона у Пријелозима код Бијелог Поља.
Прве вечери, уочи празника Великомученика Светог Пантелејмона, послије вечерње службе коју је служио јереј Синиша Јанковић, уприличено је књижевно вече, које је посвећено српским мајкама и сестрама.
У име домаћина сусрета и организатора духовних свечаности
у древном Самограду, Удружења Кнез Мирослав и Одбора за
изградњу, госте је поздравио Драган Недовић.
Он је пожелио угодан боравак под окриљем древног града, и
најавио да ће у епархији ускоро бити установљена награда
златни крст Самограда, који је пронађен у зидинама из
Времена Јулијана Отпадника.
Благосиљајући духовно собрање о. Синиша је казао да смо се окупили у древном старом граду Самограду који нас сабира већ 10 година.
"Али не сабира нас само 10 година, сабира нас вјековима, нас и наше претке и сабираће и нашу дјецу. Најбољи показатељ васкрсења и свете вјере је Свети Пантелејмон Великомученик, који је својим мучеништвом показао даје наша вјера неуништива и да је Васкрсли Господ побједитељ. Он је својим мучеништвом побиједио суровог цара Диоклецијана. Цар Диоклецијајан је гонио Хришћане и убио је Светога Пантелејмона, али није могао убити оно што је истина а то је Васкрсли Господ који се данас слави и славиће се у вјекове вјекова док је свијета и вијека. Нека и благи Господ све нас заштити под окриљем Светог Пантелејмона, окупи, обожи и умножи дана овоме светоме мјесту славимо име Божије, наше свете претке“, бесједио је о. Синиша.
Љубав мајки и сестара својим стиховима исказале су Вишња Косовић, Љиљана Браловић, Милица Бакрач и Невена Радојевић.
У наставку прве вечери наступио је и народни гуслар Мијат Недовић и црквени хор "Свети Никола”.
На сами празник великомученика Св. Пантелејмона Свету Архијерејску Литургију је служио Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са бројним свештенством монаштвом. Посебну драж Литургији у миру древне светиње опасане високим стијенама дао је и гост епархије отац Игњатије из Сретењског манастира из Москве.
У слову поуке послије Литургије и пресијецања славског колача Његово преосвештенство владика Јоаникије је истакао значај великог празника, који је највише раширен у руском народу.
"Свима нама је драго и потребно здравље, али када говоримо о здрављу прије свега имамо на уму душевно здравље. Јер у много чему је и тјелесно здравље зависно од душевнога. А оно што је најважније за душевно здравље је вјера. Тамо гдје је права чиста и чврста вјера тамо и душевно здравље. И врло често се дешава да људи могу бити тјелесно немоћни, болесни, али су душевно и духовно здрави тако да су јачи и силнији него они који су само тјелесно здрави. То се показало на много мјеста и у много случајева. Па када ми прослављамо Свете Исцјелитеље и чудотворце у Цркви Божијој, од којих молимо душевно и тјелесно здравље, прије свега треба да погледамо на њихов живот. Они су само тражили душевно здравље. Да су се бринули само о тјелесном здрављу своме и да им је то био главни циљ не би они страдали као мученици Христови, а већина од њих јесу пострадали као Мученици. И Свети Мученик Пантелејмон, и Свети Дамјан и Кир и Јован и многи други. Ево данас прослављамо већ традиционално, Светог великомученика Пантелејмона и славимо славу великога древнога манастира и великих светиња које су овдје у Самограду. И молимо се и за душевно и за тјелесно здравље. Али имамо свијест о томе да је најважније да нас Господ укријепи својим Духом Светим, Својом Милошћу, Својом благодаћу, да нам дарује духовне снаге да у овим временима живимо као Хришћани, што није лако, али је увијек то било тешко и увијек часно, па и данас је тако."
"Могуће да што се више умножавају искушења да Бог све више умножава благодат и све већу част додаје онима који иду путем Његовим носећи свој крст, свједочећи вјеру православну, исповиједајући тиме име Христово, дивно, величанствено, животворно, најсветије и најљепше име у свима свјетовима."
"Велике су тајне Самограда, ми их још овдје нисмо све исцрпили нити докучили, нити је то могуће. Тајна великога Самограда, велике светиње поклапа се негдје у дубини са тајном и наше вјере и наше мукотрпне хришћанске историје. Овдје су до сада откривене двије цркве, односно једна велика базилика и једна мања. Али шта ће се још открити на овоме светом мјесту то само Бог зна. Најважније што је ово за нас свето мјесто и што је светиња која је увијек привлачила овдје људе иако нису довољно знали о њој. Она је заблистала из земље и она нас је сабрала. Она нас је осветила и ево, хвала Богу, овдје на овоме мјесту данас је нама лијепо као да смо у највећој некој светињи познатој, као да смо у манастиру Острогу, као да смо на Синају, као на Гори Таворској тако се лијепо осјећамо у овој планини, хладовини, љепоти а најважније то што нас грије светињаСамограда. Грију нас ове двије старе светиње, крију нас свете мошти које су овдје откривене. Просвјетљује нас својим сјајем златни крст Самограда којег смо открили у ктиторском гробу. Ето то злато које је заблистало из земље и није нимало изгубило свој сјај, оно је симбол праве и чисте вјере која никада не губи вриједност."
"Ми прослављамо Светог Пантелејмона, молимо му се, али знамо да је и у другим народима веома раширен култ, односно поштовање и молитвено празновање и то у свим народима а нарочито код браће Руса. Није то ни чудо, зато што знамо да је највећи и најславнији манастир рускога народа Свети Пантелејмон на Светој Гори, толико развио молитвено поштовање и прослављање овог светитеља, у руској цркви да је његов култ свеопшти и много присутнији него од нас. Али и код нас прослављају људи Светога Пантелејмона. Зову га Св. Пантелија, Пантeлијев дан... То значи да је и код нас присутан али нам је посебна радост што је са нама данас наш отац Игњатије из Москве, из Сретењскога манастира, који је славу Самограда пронио и у руској цркви, упознао руски народ са нашим светињама преко свог сајта Православие.ру. А тамо је посебно нагласио и светињу Самограда“, бесједио је владика Г. Јоаникије.
Он се захвалио Чедомиру Дробњаку, домаћину који је
приредио трпезу љубави.
Дробњак је дио колача предао Радојици Недовићу, који се
јавио да буде домаћин за наредни сабор у Самограду.
О. Игњатије је у својој бесједи честитао и славу и празник.
"Свети Пантелејмон је био познат по томе што је лијечио људе и за то није узимао никакву плату, као и други љекари хришћански. И у неком смислу зато је настрадао због зависти његовим пријатеља који су га оптужили. А највећа болест данашњег свијета коју нисмо избјегли ни ми Хришћани то је трка за богатством, за парама."
"И све је мање између нас љубави, и искрености а све више ми нешто радимо да би добили неку корист. Од тога ми страдамо, а страдају и други народи. Тако је Пантелејмон имао посебну благодат да нас исцјељује од ове болести, и да наше душе буду напуњене љубављу, бескоришћем и буду веће у Божијем“, бесједио је о. Игњатије.
