На путу између Велике Хоче и Ораховца, на месту где су пре 17 година последњи пут виђени новинари Радио Приштине Ђуро Славуј и Ранко Перенић, у петак, 21.августа, су се на годишњицу њиховог нестанка окупили представници Удружења новинара Србије (УНС) и Друштва новинара Косова и Метохије (ДНКиМ). На том месту стоји обележје које је маја месеца ове године четврти пут постављено, a на коме на српском и албанском језику пише: "Овде су 21. августа 1998. нестали новинари. Тражимо их". Обележје је до сада три пута рушено, а одговорни нису пронађени.
Председник ДНКиМ Будимир Ничић је на месту нестанка својих колега рекао:
-Овог пута не морамо поново да постављамо плочу која је рушена три пута. То је можда добар знак, јер је коначно код некога прорадила савест после свих ових година. У том смислу ја бих позвао са овог места све оне који нешто знају о отмицама и убиствима наших колега да то пријаве надлежнима или нама у Удружењу. Много смо захтева и порука протеклих година послали са овог места, али су они којима смо их упућивали на њих остали и глуви и неми.
Он је изјавио да очекује да ће Специјални суд на Косову, чије се оснивање очекује, дати одговор на многа питања која годинама постављамо о несталим новинарима са Косова и позвао све колеге новинаре да буду активнији у подсећању јавности и надлежних институција када је ова проблематика у питању.
Будимир Ничић је такође упознао колеге са разговором који су представници Удружења протеклих месеци имали са представницима ЕУЛЕКС-а:
-Протеклих месеци имали смо састанак са представницима ЕУЛЕКС-а о случајевима наших колега, разговарали смо са Џонотаном Рателом, замеником специјалног тужилаштва Косова, изнели смо им наша сазнања и они су нам рекли да ако у бази ЕУЛЕКС-а постоји само један случај од ових седам, обећали су, да ће затражити да им из Њујорка из архиве УНМИКа пошаљу, уколико имају некакве досијее о томе.
Ничић је изразио и своје незадовољство што посланици Српске листе у Скупштини Косова нису испунили захтев Удружења новинара, тј. нису поднели амандман на Закон о специјалном суду који би обухватио и случајеве убијених и несталих новинара и третирао их на један посебан начин јер су нестали или убијени на радном задатку.
Испред спомен обележја несталим колегама, члан управе Удружења новинара Србије Милорад Додеровић поручио је, да никада не треба одустати од идеала да је истина достижна, јер за све треба воља и упорност, али и чињеница да савест одговрних мора да проради.
-Остаје нада у Специјални суд на Косову, а ако се он не сети ту смо ми да га подсетимо да уврсти у свој рад и нестанак колега са Косова. Верујем да долази време када ни колеге Албанци са Косова не треба да жмуре пред оваквим судбинама - рекао је Додеровић.
Новинар Живојин Ракочевић из Грачанице, вођен досадашњим искуством, је рекао да не треба имати превелика очекивања када је у питању Специјални суд:
-Са искуством које имамо сада, ми не можемо говорити са сигурношћу да ће се нешто догодити или се неће догодити. Нама остаје само нада да ћемо знати шта им се догодило, да ћемо знати где су, да знамо шта се то страшно догађа у заједници, у друштву, које 17 година крије шта се догодило људима који су имали јавну одговорност и јавни посао. Што се Специјалног суда тиче не треба имати превелика очекивања, не треба имати наде. У основи, можда ће то послужити да се систем, какав је на Косову и Метохији, заокружи и да ће се за такав систем рећи ,,ево они могу да суде својим најсветлијим идеалима“ и да ће то помоћи у овој конструкцији која, нажалост, живи на неправди и живи на тајни да су новинари нестали.
Говорећи о капацитету Удружења новинара у откривању истине о несталим колегама, Живојин је рекао:
-Свако од нас настоји да провери сваки глас, сваку информацију, сваки детаљ за људе који су убијени или нестали, а који су наше колеге и ми тражимо и идемо за тим гласовима, чак и овде у Ораховцу, али ми нисмо истражни органи , ми можемо ићи до одређене границе, када су ти гласови у питању, када су те материјалне чињенице у питању, изнад тога не можемо урадити ништа, ако постоји завера ћутања, ако постоји систем да је легитимно убијати другог зато што је радио свој посао, онда ви не можете урадити пуно. Али ви можете бити истрајни да се борите на овакав начин да до последњег инсистирате да су ту невини људи пострадали и ако ишта буде се догодило, догодиће се то да невине жртве морају проговорити, за њих ћемо једног дана знати где су, шта им се догодило, а то је пропаст система који нас дискриминаторски држи већ 15 година у неправди.
УНС и ДНКиМ подсећају да нису расветљене ни друге отмице и убиства новинара и медијских радника на Kосову - Љубомира Кнежевића, Александара Симовића, Марјана Мелонашија, Момира Стокуће, Мила Буљевића. Међу убијеним новинарима на Косову су и новинари листа „Бота сот“ Беким Кастрати (2001) и Бардиљ Ајети (2005).
Након обиласка спомен обележја несталим колегама представници УНС-а и ДНКиМ-а одржали су у Великој Хочи редовну годишњу скупштину Друштва новинара Косова и Метохије на којој је усвојен годишњи извештај о раду.
