Рекао отац Миленко на прослави Велике Госпојине у Ораховцу
Вечерњом службом са петохљебницом уочи празника, почело је обележавање храмовне славе Успења Пресвете Богородице у цркви у Ораховцу, а настављено је Светом Литургијом коју су на празник служили парох великохочки протојереј ставрофор Миленко Драгићевић и парох ораховачки јереј Веља Стојковић. У дугој колони су верници приступили Светом причешћу, међу којима је било преко педесеторо деце. Деца су носећи иконе Пресвете Богородице, Господа Исуса Христа и светитеља Цркве Христове предводила литију која је ишла око цркве док су се са звоника оглашавала црквена звона и њихов бруј се ширио Ораховцем. Испред цркве је обављено освећење водице и славских колача. На радост окупљених ове године су колаче на освећење принела четири домаћина: Живко Матић, Негован Дедић, Богдан Шарић, Ивана Цекић, а за наредну годину су се такође за домаћине прихватиле четири породице Радић, Витошевић, Радовановић и Казић. И овогодишњи домаћини као и они који су се пријавили за домаћине наредне славе су сви из Ораховца, што сведочи да, иако је у овом градићу остало мање од четири стотине Срба, традиција се не прекида већ наставља и умножава, како је у беседи и рекао отац Веља, а да ће Господ свима који са вером приступају и Господу дарове приносе, вратити стоструко о чему сведочи и народна изрека ,,Ко даје Богу позајмљује, а Бог ником дужан не остаје“. Отац Веља је такође рекао да нема веће радости од духовне радости и говорио о величини и поштовању Пресвете Богородице:
-Нема веће радости од духовне радости, коју никаква радост овога света не може да замени и то показује однос нас православних хришћана према нашим светима. Треба да имамо на уму величину овога празника, јер да бисмо изговорили име Пресвете Богородице треба шест епитета да употребимо да би Њено име изговорили у потпуности: Пресвета, Пречиста, Преблагословена, Славна, Владичица наша Богородица. Њено име се изговара са чистим срцем и дубоким поштовањем.
Отац Миленко је честитајући славу мештанима Ораховца и свима окупљенима рекао да је радост када се овде окупи оволико људи под сводовима цркве, али да је било дана у годинама и вековима пре, када се овде окупљало више људи. Но ситуација је учинила своје и многи су сада расејани по другим крајевима Србије, а ретко ко се враћа. Он је рекао да без повратка нема ни живота и да нигде нема овакве земље као што је метохијска и зато је окупљенима рекао да треба да остану на својој земљи:
- Остајте овде, јер бољега места и земље нема од земље Метохијске. И плодове који су данас принети Господу она је дала.
Речи оца Миленка о вековима дугој историји цркве и окупљању народа под њеним сводовима потврђују и стари списи и повеље метохијских манастира, али и турски пописи и записи из периода под њиховом влашћу. Наиме 1485.године спомиње се неки поп Немко који је служио службу у старој цркви у Ораховцу, док у периоду од 1571-1591.спомињу се две куће православних свештеника у Ораховцу (попа Ђуре и попа Гвоздена), што сведочи о величини ораховачке парохије и броју православног живља. Стара ораховачка црква је у више наврата рушена да би на њеним темељима мештани подигли садашњу цркву 1859.године.
Прослава славе цркве која је и слава српског Ораховца настављена је за трпезом љубави у црквеној порти коју су припремили домаћини, а чула се и песма уз звуке хармонике.
