Република Српска још тражи тијела 1.676 својих несталих у рату, поручено је на Међународни дан несталих, са Озрена, гдје је обиљежено 20 година од страдања Срба на Возући и Озрену. Породице су огорчене спорошћу тражења несталих.
Незадаовољни радом Института за нестала лица, Међународне комисије, али и Суда и Тужилаштва БиХ у процесуирању злочина над Србима, породице подржавају референдум о раду бх. правосуђа.
У возућком ратном вихору, 9. септембра 1995. године, Здравку Јоргићу је нестао син јединац.
"Двадесет је дана пуно, а камо ли 20 година. Желио бих да ми је само што било наћи, открити, да могу с миром да и ја заспим", каже Јоргић.
На Озрену је измјештено 11 масовних српских гробница са 140 тијела. Најсвирепији злочин је у Гостовићима, гдје су 53 српска борца измасакрирали муџахедини, од чега је 12 тијела пронађено и идентификовано. Од 459 заробљених српских војника на Озрену, 49 је размијењено, 271 тијело идентификовано, а 131 борац се води као нестао.
Зоран Благојевић, предсједник Завичајног удружења Завидовићана Добој, каже да још увијек потражују 137 несталих са простора Возуће и јужног дијела Озрена и да се из јединице 4. ОЛПБ још увијек 80 лица воде као нестали.
Злочин над Србима на Озрену има све елементе геноцида, али за њега још нико није одговарао, осим преминулог команданта тзв. Армије БиХ Расима Делића, којег је Хаг осудио на три и по године затвора, поручено је са Озрена.
"Породице погинулих и несталих су незадовољне и са процесуирањем ратних злочина и зато смо и 2011. и ево сада здушно подржали расписивање референдума и ту ћемо масовно учествовати", истакао је Недељко Митровић, предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске.
Српски народ мора бити јединствен, проучити своју историју и њене посљедице, ако жели одржив живот на овим просторима, поручује ресорни министар Миленко Савановић.
"Он подразумијева слободу која је такође претпоставка, наравно, са правдом, а слобода и правда дају оквир који се зове Република Српска, дају оквир који се зове отаџбина", каже Савановић.
Са Озрена је упозорено да ће процес налажења посмртних остатака и њихова идентификација, настави ли се садашњом динамиком, трајати још 40 година.
На Међунароидни дан несталих из Веритаса су подсјетили да још није позната судбина 1.874 несталих Срба у Хрватској, међу којима је чак 70 одсто цивила. Срби на КиМ трагају за 525 својих најмилијих.