О тешком положају православних житеља Египта, о изазовима верског фундаментализма, о добротворној делатности у најсиромашнијим земљама афричког континента, као и о односима с Руском Православном Црквом и о ситуацији у Украјини у интервјуу за РИА Новости говорио је патријарх Александријски и целе Африке Теодор II, који је крајем августа допутовао у Русију на поклоничко путовање. Разговор с њим водио је Алексеј Михејев.
- Ваша Светости, Ви сте чест гост Руске Православне Цркве. Какви су Ваши утисци после садашњег ходочасничког путовања по Русији?
— За мене је велика радост то што се поново налазим у Русији. Прошло је већ скоро 30 година откако сам први пут допутовао у вашу земљу. Живео сам овде 10 година. Као што је познато, ја сам патријарх целе Африке, свих православних људи на континенту. Ускоро ћу отпутовати у Јужни Судан и пре него што кренем на овај тежак пут, дошао сам у Русију како бих прикупио снагу. Био сам на Соловјецким острвима, на месту где је погинуло 40 хиљада људи, које је прогонио Стаљинов режим. Тамо сам се молио за људе које сад убијају и прогањају на Истоку.
- Александријска и Руска Православна Црква имају богато историјско искуство сарадње и међусобне помоћи. Својевремено сте пет година били егзарх Александријског патријархата у Руској Цркви. Какви су данас односи двеју Цркава и како оцењујете перспективу развоја ових односа?
— Сваки пут кад дођем у Русију видим како Црква и људи постају ближи. У току протеклих година одиграле су се веома велике промене. Млади људи су све више заинтересовани за хришћанство и мислим да се унутрашње одмарају живећи животом Првославне Цркве.
За мене је то пример. За мене који дању и ноћу пешке обилазим Африку посећујући све њене народе. Наша Црква гради школе у Африци како би мештани могли да стекну бар неко образовање. Отворили смо три хиљаде медицинских пунктова како би се људима пружала бар миимална медицинска помоћ. Не могу да говорим о неком мисионарству, о некој проповеди, ако прво бар мало да побољшам живот ових људи. Обилазимо их у њиховим обитавалиштима и схватамо да никад у животу нису видели сапун. Они практично живе у земљи. Сасвим недавно сам био на Мадагаскару и видео 2 хиљаде мале деце која су ме окружила, - и сва су била боса.
Можете да схватите у како тешким условима живимо. И од свег срца бих желео да се захвалим Руској Православној Цркви која нам пружа сву помоћ коју може, без обзира кризу која влада у целом свету.
- Много се говори о угњетавању које су хришћани у Африци и на Блиском истоку претрпели у последње време. Какав је сад положај Ваше пастве у муслиманским афричким земљама? Да ли успевате да пронађете заједнички језик, да успоставите односе с муслиманском већином – и на који начин? Да ли осећате подршку Православних Цркава и целог хришћанског света?
— Видимо веома велику опасност која потиче од фанатика, и видимо веома велики проблем у ширењу идеје џихада (светог рата против неверника – прим. ред.). Желео бих да истакнем да треба разликовати ортодоксни, традиционални ислам од фанатичног ислама. Срећем се с многим муслиманима у Египту и ван његових граница који заиста зраче племенитошћу и добротом. Врло пријатељски разговарамо – говорим им о Јеванђељу, а они ми причају и Корану и налазимо заједничке додирне тачке. Они поштују моју веру и ја поштујем њихову веру. Зато се заједнички боримо, заједнички радимо на томе да побољшамо будућност наших народа. Још једном желим да истакнем – постоји добар ислам и постоји фанатичан ислам који доноси проблеме свуда где постоји.
То је права опасност и прави проблем за нас, патријархе Истока – поглаваре Православних Цркава Александрије, Антиохије и Јерусалима. Зато се с времена на време састајемо, како бисмо видели шта можемо да учинимо како бисмо побољшали живот хришћана. И ја онолико колико могу помажем нашој братској Коптској цркви у којој има много људи који су пострадали од муслиманских фанатика. Добар сам пријатељ с Коптским патријархом. И он се, као и ја, зове Теодор Други и веома је добар човек. Живимо заједно у Египту и међу нама влада права хришћанска сарадња. Такође сарађујем с духовним вођом египатских муслимана – то је изузетно достојанствен и племенит човек који увек осуђује фанатике.
- Шта мислите, шта треба да се деси и да ли уопште може да се деси нешто како би престали сукоби на верској основи на Истоку?
— Нажалост, не мислим да ће престати. Зато што има људи из других земаља, који помажу фанатицима и који их користе за своје циљеве. То је политички план: започети рат међу народима да би се продавало оружје.
- Вероватно сте имали прилике да чујете да је у Украјини сад у току заправо грађански, братоубилачки рат...
— Данас сам служио заједно с патријархом Кирилом и чуо сам молитву за мир у Украјини која се узноси на свакој Светој литургији. Живео сам у Украјини, у Одеси, добро познајем украјински народ и добро познајем вернике у Украјини. Срце ме боли кад видим да тамо ратују људи, да су два народа, међу којима је увек владало пријатељство, подељена због политичког конфликта. И то је прави грех, то је права несрећа, кад између братских народа настају такви проблеми. Чиним све што је у мојој моћи како бих ову мисао пренео политичким и верским посленицима.
- У украјинском сукобу страдају и верници Украјинске Православне Цркве, али не само у борбеној зони, већ и на мирној територији коју контролишу кијевске власти. Расколници уз помоћ бораца-националиста спречавају обављање богослужења, запоседају православне храмове. Покушавају да увуку Цркву у политички сукоб, да је приморају да подржи једну или другу страну. Шта бисте могли да кажете у подршку канонског Православља у Украјини?
— За мене, као Александријског патријарха, канонски поглавар Украјинске Цркве је Његово Блаженство митрополит Онуфрије. Веома добро га познајем, знам колико је то духован човек.
Нажалост, долазе неки људи са стране и намећу украјинском народу ове противречности. Као православни патријарх молим вернике у Украјини да остану под омофором канонског поглавара Украјинске Цркве – митрополита Онуфрија.
- Данас је у Русији дозвољено да се «Основе православне културе» предају као један од општеобразовних предмета у средњој школи. А како верници Александријске Цркве сазнају за веру и како је стичу? Да ли у Александријској Цркви постоји извесна катехизација и духовно образовање и какав је њихов систем? Где се школује будући клир?
— Радујем се што деца имају прилике да упознају своју веру тако да могу свесно да изаберу пут којим ће ићи. Али је веома важно да сазнају управо за љубав и помоћ Божију. То је главна ствар која може да им помогне у животу.
Имамо око 4 хиљаде школа. Оне нису црквене у строгом смислу речи. Предајемо им језик, учимо децу да пишу и да читају. Имамо световне универзитете. А катехизација се обавља у храмовима. Држимо људима часове веронауке како би могли да пронађу Бога у себи. У Африци људи верују у духове и у идоле, верују у магију. Срца су им немирна и ми се трудимо да им помогнемо.
Са руског Марина Тодић
