Више стотина учесника марша "Стазама егзодуса 2015" који су јутрос кренули из села Тумаре на Озрену стигло је у у насеље Стог код Возуће, општина Завидовићи, стазом дугом 22 километра, поводом обиљежавања 20 година од прогона 1.920 српских породица са подручја Возуће, долине ријеке Криваје и јужног Озрена.
Возућа: Марш "Стазама егзодуса", фото: РТРС
Пјешке, стазама дугим 22 километра, којима су прије 20 година тражили спас - протјерани са својих огњишта, Возућани из долине ријеке Криваје и данас су прошли, евоцирајући успомене на страдале.
У акцији тзв. Армије БиХ и одреда "Ел муџахид", од 10. до 24. септембра 1995. протјерано је 1.920 српских породица.
Молитва за 130 несталих у егзодусу, чије кости траже и након 20 година. Свијеће за 459 убијених српских бораца и цивила. Возућа је највеће српско стратиште на Озрену.
"То је чисто етничко чишћење, а о томе како је акција изведена, можемо говорити и о геноцидности. Нажалост, то Тужилаштво и судство БиХ не прихвата", каже Милан Торбица, савјетник у Министарству рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске.
Упозоравају на неправду и Возућани, осми пут идући стазама егзодуса, којима су прије 20 година протјерани из домова.
Већина протјераних није се вратила кућама. Није ни Драгутин Ивановић који је ново огњиште нашао у Модричи. Каже: "Већина се задржала у Модричи, добили смо плацеве, ту живимо и радимо и већином је насељено од ових мјештана".
Седамдесетседмогодишњи Мирко Станковић вратио се међу првима на своје, али жали што су млади одустали од повратка.
"И сад је све остало баба и дјед, све је помрло... Млади људи да се врате могло би се живјети, има земље, нема шта не би се могло радити, али не могу стари људи", каже Станковић.
У мјесту Стог испред Цркве Светог Георгија служен је парастос за страдале у протеклом рату и освештана спомен плоча погинулим борцима.
